Побуна за своје ја

ДА ТРУД НЕ ИЗГЛЕДА КАО ТРУД

Хипстер ово, хипстер оно, хипстерска мајица и „гле, види оног хипстера!” речи су које ових дана честочујемо. Шта је, у ствари, хипстер?

Веровали или не, појам „хипстер” постоји још од четрдесетих година двадесетог века. Исковао га је џез-пијаниста Хари Гибсон. „Хипстер” је изведеница афричке речи „хипи”, што значи „отворити нечије очи”. Реч „хеп” такође се користила и као име андерграунд џез сцене средином прошлог века. Појам „хипстер” (који се често сматра увредљивим) односи се на поткултуру мушкараца и жена од двадесет до четрдесет година који поштују креативност, такозвану антикултуру, независно размишљање и деле љубав према новим облицима уметности.
   Писац Норман Мејлер описао је у есеју „Бели црнац” хипстере као америчке егзистенцијалисте који желе да се „разведу од друштва, друштвених правила и удобности, да постоје без корена и пођу на неуцртано путовање у побуну за своје ја”. У Русији су хипстери имали други надимак – „битници” то јест, „стиљаги”, опет у вези са џез сценом педесетих година, а начин одевања (рецимо, чарапе светлих боја, уске панталоне) чин је ругања глумцима и певачима на Западу.


Припадници ове поткултуре теже такозваном ретро-одевању (посебне вунене капице, ципеле с дебелим ђоновима, старке, кариране кошуље, наочаре са дебелим црним оквирима, често купљене у продавницама половне одеће) и андрогином, ни мушко-ни женско, изгледу. Џулија Плевин, новинар „Хафингтон поста” тврди да хипстери воле „апа-драпа” одевање, „шик без напор” и да не теже да се сврстају било где.
   Ипак, хипстери по изгледу прилично личе једни на друге иако се труде да изгледају као да се не труде. Мушкарци и жене, насупрот холивудском идеалу мишићавости и препланулости, мршави су и бледи. Код мушкараца на цени су браде или бркови.
   Припаднике холивудског типа лепоте тела хипстери сматрају несигурним, без отвореног ума и ниске културне интелигенције. Хипстери су припадници (пре свега, алтернативног) културног миљеа, дакле често можемо да их видимо или у средишту или у скрајнутом делу престоница (на пример, београдска Савамала, њујоршки Бруклин и Сохо), креативни су и образовани, нарочито у области уметности, филозофије, лингвистике, митологије, психологије. Хумор им је често ироничан и(ли) саркастичан. Желе да докажу да су другачији од припадника „машине” мејнстрима, постоје због себе а не због осталих – грозе се денс-музике, ријалити емисија и прихваћених идола – глумаца, музичара и старлета.

За њих данас везујемо (поновно) пробуђено занимање за вегетаријанску и веганску исхрану, рециклажу, сајт Инстаграм, биоразградиве материјале у модној индустрији и кућној употреби, „набуџене” фото-апарате и фото-блогове, „хештегове”, моду и накит хипи-покрета, скејтбординг, вожњу бициклом, гајење пчела у граду, саркастичан и ироничан хумор, џез и опуштене друштвене норме. Хипстерска заједница покренула је и повратак природи. Тако се, на пример, отварају продавнице намештаја од рециклираних сировина, методом „уради сам” али, кад погледате цену, ухватићете се за главу јер из вашег новчаника (буквално) може да излети мољац. Често раде као модни креатори, фотографи, дизајнери, музичари, блогери, баве се свирањем, писањем поезије или прозе. Наравно, нису сви заљубљеници у наведене ставке хипстери.

Међутим, данас се појам „хипстер” већином схвата негативно. Зашто? Зато што понекад означава врсту људи (а таквих има свуда, не смо међу хипстерима) који по сваку цену желе да буду оригинални, те хипстерски стил живота не прилагођавају себи, него се они прилагођавају том стилу, без много истраживања. Тај начин понашања убрзо им досади па онда нађу нешто ново.
   Кад јој је пресело, девојка Дарби Циснерос направила је профил на Инстаграму, „Sociality Barbie” на коме исмева хипстере. Она је своју Барбику обукла и фотографисала на „хипстерски” начин и тиме привукла милионе пратилаца широм света.
   Дарбина Барби уживала је на одморима у природи или плажи, носећи наочаре с диоптријом иако јој нису потребне, у жељи за што бољом и „лајкованијом” фотографијом. Профил сад има 1,3 милиона пратилаца на Инстаграму. Видевши да је ђаво однео шалу те се првобитни смисао пародирања изгубио, Дарби је образложила да затвара профил јер је постигла оно што је желела, а то је било управо пародирање особа које се приклањају сваком новом тренду.
   Дарби је можда пренела и једну стару али важну мисао – буди оно што стварно јеси и прихвати оне који се разликују од тебе. Та порука може да буде застрашујућа јер свака јединка пролази кроз промене и, ако применимо дан од двадесет четири часа као метафору живота, схватићемо да је јутро (рођење) веома другачије од вечери (старости). Зато сваку могућу еволуцију сагледајте што је позитивније могуће и шаљите љубав према различитостима, јер управо оне, те боје, граде наш свет.

Број: 3367 2016.
Аутор: С. Гребенаровић