Слика као 1.000 речи

ЦЕНА ПРКОСА

Фотографија из 1936. године данас је симбол храбрости и отпора нацистичком режиму...

Поринуће брода за обуку кадета „Хорст” у бродоградилишту „Блом и Вос” у Хамбургу био је још један у низу догађаја којим је нацистичка Немачка 1936. године покушавала да прикаже величанственост политике коју води. Радници бродоградилишта окупили су се при поринућу, стотине руку подигло се у нацистичком поздраву, а громогласни позив вођи орио се јаче од брода који клизи у воду. Фотографи су спремно бележили цео призор који ће се појавити у државним и партијским гласилима. Јединственост немачког народа под нацистичким вођством биће поново потврђена.
   Слика забележена у Хамбургу тог 13. јуна 1936. године остала је вечни споменик са потпуно другачијом поруком и симбол отпора једног човека режиму који ће коју годину касније цео свет обавити у црно. Истина, виде се стотине руку радника у јединственом поздраву партији, држави и Хитлеру. Али, усред тог метежа, један човек мирно стоји, прекрштених руку. Није реч о превиду нити занесености. Аугуст Ландмесер, припадник немачке радничке класе, у знак протеста одбио је да дигне руку у нацистички поздрав. Одбио је да слави државу и политику које је сматрао погрешнима. И није марио каква ће га судбина снаћи.
   По свим мерилима Аугуст Ландмесер био је предодређен за савршеног аријевца. Рођени Немац, светле пути и косе, плавих очију, вреда, радан и поносан. Пример какав би партија ставила на промотивне плакате. Постао је члан Нацоналсоцијалистичке партије 1931. године. Дакле, из убеђења а не користи, јер је Хитлерова судбина тада још била неизвесна.
   Ландмесер је био узоран нациста и када је Хитлер дошао на власт, али остао је и скроман радник у бродоградилишту. Све до 1934. године, када се заљубио у Јеврејку Ирму Еклер.

Можда је мислио да нико неће марити, или да ће га партија заштитити, али није био у праву. Избачен је из партије следеће године. Покушао је да се венча са Ирмом у Хамбургу, али месец дана раније донети Нирнбершки закони су то строго бранили. Није смео да је држи за руку, да буде виђен у њеном друштву, чак ни да живи са њом. Наравно, Аугуст и Ирма су све те законе доследно кршили.
   Добили су кћи Ингрид у октобру 1935. године. Фотографија на којој пркоси нацизму настала је следеће године. И он и породица скупо су платили своју непокорност. Гестапо га је хапсио више пута. Ирма је родила другу кћи Ингрид у затвору Гестапоа. Пребачена је у логор Равензбрук и убијена 1942. године. Аугуст је служио казну у логору од 1938. до 1941. године. Пред крај рата присилно је регрутован у казнени корпус и гине у борбама у Хрватској 17. октобра 1944. године. Кћерке су одрасле у сиротишту.
   Град Хамбург је 1951. године посмртно признао брак Аугуста и Ирме.