Песмом, игром и мотком по прираштају

БЕБЕ С УКУСОМ МЕНТЕ

Мислите да су заповедни тон који попови имају када на венчању причају о размножавању и нуткање новца клаберкама који би требало да их наведе да напусте свој раскалашни јапијевски живот једини начини да се поспеши природни прираштај неке земље? Има и много креативнијих и... необичнијих.

На попису становништва спроведеном 1989. године у Грузији, која је тада била у саставу Совјетског Савеза, утврђено је да у тој тадашњој републици живи више од пет милиона становника. На попису који је спроведен 2014. године број становника већ увелико самосталне Грузије опао је на 3,7 милиона. Како би се супротставила „демографској катастрофи”, како су тај одлив и одумирање становника називале тадашње власти, невладина организација Фонд за демократски развој одлучила је да на нежење и удаваче запуца из једног од најразорнијих „противсамачких” оружја на свету – веб-странице за упознавање.
   За разлику од уобичајених сервиса, на њу се није могуће самостално пријављивати. Она је била својеврсни државни попис окорелих нежења и удавача у најбољим (и још плодним) годинама, али и оних који су разведени, или који су прерано изгубили супружнике. Спроведено је истраживање (које и даље траје) током којег су убацивани подаци везани за будуће могуће младе и младожење, од висине и тежине, до најситнијих детаља у погледу животних ставова и занимања, а рачунар је потом предлагао могуће парове.
   Пројекат је изазвао бурне расправе у Грузији, нарочити када је (незванично) откривено да се као финансијер иза њега крије Леван Васадзе, контроверзни пословни магнат познат по подршци десници и борби против хомосексуалаца и њихових права. Иако је грузијска влада у једном тренутку била на корак од тога да подржи пројекат, након обелодањивања Васадзеове улоге подршка пројекту још је „на чекању”.

Данска је једна у низу високоразвијених земаља која има потешкоћа са мотивисањем својих становника на прављење беба, те је у тој земљи 2014. године забележен рекордно мали број рођених беба. Данска туристичка агенција „Спајс тревел” одлучила је да помогне како свом пословању, тако и опстанку државе. Смислили су рекламну кампању чији је главни слоган био „Учините то за Данску” – игра речи која у аргоу означава и нешто далеко лепше и романтичније. Наиме, током једног истраживања које је ова агенција спровела како би испитала потребе и навике својих муштерија, на површину је испливао податак да Данци током годишњих одмора имају сексуалне односе 46 одсто чешће него током радног дела године, као и да је 10 одсто Данаца зачето на неком лепом месту, далеко од куће.



   Како би искористили сексуалне навике Данаца и допунили ову веселу кампању за поправљање наталитета, руководство агенције одлучило је да женама обрачунава „попуст на овулацију”, умањење цене аранжмана ако се одлуче да на одмор крену баш онда када су им плодни дани. Ако би нека од тих путница успела да докаже да је бебу зачела на одмору, агенција јој је обећала да ће током наредне три године плаћати пелене, влажне марамице и све друге потрепштине за њеног „додатног сапутника” с којим се вратила с одмора, као и да ће током одрастања детета редовно добијати велики попуст на туристичке аранжмане прилагођене најмлађима.
   Ни то није било довољно довитљивим Данцима, те су 2015. године осмислили акцију „Спајсова родитељска брига”. Она подразумева да родитељи у поодмаклом животном добу могу да својој пунолетној деци уплаћују активне, спортски оријентисане туристичке аранжмане, уз наду да ће надахнути адреналином и телесним напорима пожелети да да „спортске активности” наставе и током ноћи, и тако допринети повећању броја становника Данске.

Обичаји азијских народа и начин на који посматрају свет можда су нама Европљанима понекад необични и недокучиви, али нико не може да оспори то да имају сјајне и величанствене замисли. Када су власти у Сингапуру по попису новорођених беба (0,78 нових Сингапураца по једној жени) схватиле да су њихови млади и плодни суграђани више заинтересовани за посао и необавезна дружења него за одговорност које родитељство носи са собом, одлучили су да се удруже са креативним одељењем произвођача ментол бомбона „Ментос”.
   Осмислили су кампању која ће младе подстаћи да озбиљније приступе животу, искористе свеж дах из уста и пусте да њихов „патриотизам експлодира” у „ноћи сингапурског народа” – прослави Дана независности Сингапура од Малезије. Снимљен је музички спот у коме хип-хоп група позива на прављење беба:
   „Нашим људима у Сингапуру потребна је допуна, и важи се да мислим на махање заставама, 9. августа у ноћи нашег народа, мало ћемо да се пустимо са ланца...” гласе неки од стихова те песме. Рефрен је далеко директнији:
   „Ја сам муж патриота, ти си моја патриотска скво, 'ајде мало да обављамо патриотске дужности, правимо нове животе и радимо лудости”.
   Као што то обично бива у азијским земљама (и уз малу помоћ владе и маркетиншких агенција), реклама је истог трена постала вирални хит, песма се пуштала на сваком месту, људи су је певушили по улицама, а млади парови збијали су шале о томе како се спремају за „Велику патриотску ноћ”. Но сингапурска влада није стала само на песми и игри – Урбанистички завод Сингапура увео је ограничење изградње малих станова за самце на читавој територији државе (која је достигла свој максимум почетком друге деценије 21. века) како би обесхрабрила самце, осујетила њихов начин живота, подстакла их да се удружују приликом куповине станова (по могућству са супротним полом) и стварају брачне заједнице – и децу.

Осим што је последњих година јапанска економија у паду, у овој земљи Далеког истока опада и количина новорођених беба – толико да их је 2015. године било најмање у последњих хиљаду година (1,42 бебе по једној жени)! Када се рађа толико мало беба, последица је и то да има све више старијих грађана, те не чуди што је 2012. године јапанско предузеће за хигијенске производе „Уничарм” (које, између осталог, производи и пелене) објавило да је потрошња пелена за одрасле успела да „у малом обиму превазиђе потрошњу пелена за бебе”.
   Критичари су се одмах обрушили на лоше мере за повећање наталитета које је влада увела 2010. године, а студенти Универзитета у Цукуби, гневни због ниског прираштаја, одлучили су да „ствари узму у своје руке”. Како у Јапану постоји робот за сваку људску делатност, природно је било да студенти направе једног и за повећање наталитета.

   Његов назив је „Јотаро”, и представља робота-бебу. Иако не изгледа исто као права беба – јапанска предузећа израђивала су и верније реплике људске коже – у њега су уграђени програми који Јотару омогућавају да плаче, кија, кашље, оболева од кијавица и сезонских грипова, али и да се смејуљи када га голицају, препознаје родитеље и прати их очима, као и да задовољно пружа руке када му нека баба или тетка заклепеће звечком. Студенти који су га осмислили надају се да би њихов робот могао да код младих људи покрене закржљале родитељске нагоне, те да одлуче да направе и понеку праву бебу.
Румунске власти су се касних шездесетих година прошлог века суочиле са природним прираштајем који је опасно почео да се приближава нули. Таква времена очајања захтевала су и очајничке мере. Тадашњи председник Румуније Николае Чаушеску није био познат као најнежнији и најтактичнији вођа међу својим колегама из Источног блока, те је одлучио да не квари слику о себи. Уместо некаквих „шаргарепастих” награда и подстицаја, одлучио се за више пута опробани рецепт – казне, принуду и батину.
   Сви становници и становнице Румуније без порода, старији од 25 година и без обзира на брачно стање, подвргнути су плаћању немилосрдног пореза који је у неким случајевима достизао и до 25 одсто њихових примања. Државна управа помогла је са своје стране тако што је урадила оно у чему је најбоља: процедура за бракоразводне парнице смишљена је тако да је постало једноставније наћи заједнички језик са особом која покушава да вас убије, него развести се од ње. Уз то, последњу реч о томе да ли ће неки развод бити озваничен или не имале су судије. Тако је током 1967. године у Румунији било „допуштено” свега 28 развода – мало одступање од 26.000 развода колико је у Румунији било озваничено претходне, 1966. године.
   Но, то нису биле једине мере које је Чаушеску предузео не би ли убедио Румуне да им је најједноставније да праве децу. У свакој болници у Румунији биле су размештене полицијске патроле како би се спречили незаконити абортуси, док је издавање лекарских упута за прекид трудноће строго проверавало. Иако се Чаушескуове мере чине помало радикалним – дале су резултате. Током 1967. године број новорођенчади попео се са скромних 273.687 беба рођених 1966. године на 527.764, дакле, практично се удвостручио.

Али то је кратко трајало. Осамдесетих година природни прираштај Румуније поново је почео да опада, а Чаушеску је схватио да народ није добро разумео његову поруку, те је одлучио да му је мало боље појасни. Уведена је обавеза гинеколошких прегледа за жене (под претњом затворске казне) на које су морале да иду сваког месеца. Циљ је био открити трудноћу у раној фази, након чега је жена имала законску обавезу да трудноћу изнесе до краја и Румунији подари новог становника.
   Те прегледе су спроводиле и проверавале новостворене „Јединице демографске команде”. У случајевима жена без порода, припадници тих јединица имали су право да жене подвргну мучним испитивањима током којих су од њих захтевали податке о сексуалним навикама и активностима које упражњавају. Неретко се дешавало и то да за иследнички сто буду позвани брачни парови којима би група иследника уз лампу на цивилизован начин објаснила шта би требало да раде. Уведен је и закон по којем, без обзира на околности, жена стиче право на прекид трудноће тек након петог детета. Закон је допуњен и одредбом која говори о томе да се услови за одобравање абортуса стичу искључиво „ако је све петоро деце и даље под старатељском негом родитеља, или ако су старија од 45 година”. Као неку врсту подстицаја, Чаушеску је увео и социјална давања за мајке која су, додуше, једва покривала цену дохране за бебе.

Број: 3453 2018.
Аутор: Срђан Николић