ПЕТКОВДАН / 30. јун 2017.

АСТЕРОИД, КОМЕТА ИЛИ ВАНЗЕМАЉЦИ?

На данашњи дан 1908. године тунгуска експлозија уздрмала је свет

У 7 сати и 17 минута, у густим шумама Источног Сибира, северозападно од Бајкалског језера, становници овог слабо насељеног краја Русије на небу су видели огромну ватрену куглу, плавичасту и блиставу попут Сунца, а десетак минута касније чула се снажна експлозија. Снагу сеизмичких таласа које је експлозија изазвала забележили су сви сеизмографи на свету, с јачином од 5 степени Рихтерове скале. Шума у средишту догађаја, на око две хиљаде квадратних километра, после дводневног буктања, потпуно је спржена, а ударни талас оборио је дрвеће и на удаљености од 50 километара. Прашина настала у овом догађају произвела је нестварне заласке Сунца којима су се многи људи у свету данима дивили (или их се плашили).
   Очевидац С. Семјонов овако је описао догађај:
   У време доручка седео сам испред куће у Ванавари [65 км на југ]. Одједном сам на северу угледао како се небо поделило надвоје, и ватру која се ширила над шумом. Расцеп на небу био је све већи и сав видик на северу прекрила је ватра. Тада ми је постало толико вруће да сам помислио како ми гори кошуља; са те северне стране стизала је огромна врелина. Хтео сам да стргнем кошуљу, али се тада небо затворило и чуо се снажан ударац, што ме је одбацило неколико метара даље. Начас сам изгубио свест, а онда ме је жена увела у кућу. Потом се чула таква бука као да се котрља стење или да грувају топови, земља се затресла. Када се небо разбистрило, између кућа шибао је врео ветар, као од топова, на тлу је остављао трагове налик на утабане стазе, и оштетио је нешто усева. Касније смо видели многе полупане прозоре, и у штали располућену гвоздену резу.”
   Прва експедиција коју је предводио минералог Леонид Кулик дошла је у Тунгузију (данас је то Краснојарска област у Руској Федерацији) тек двадесет година касније, не нашавши ударни кратер претпостављеног астероида. Касније су истраживачи потврдили да би то могло да буде тело из свемира, пречника око 50 метара. Распало се на висини од пет до десет километара, због чега и није било кратера. Енергија експлозије износила је 10–15 мегатона ТНТ, хиљаду пута више од атомске бомбе бачене на Хирошиму 6. августа 1945. године. Шездесетих година утврђено је да је подручје спржене земље било око 2.000 квадратних километара, облика који је подсећао на огромног лептира раширених крила распона око 70 км и дужине „тела” око 55 км.
 Још се ломе копља да ли је то била комета или астероид. Научници су деценијама покушавали да објасне овај догађај и написали више од хиљаду научних радова. У корист претпоставке о распрскавању астероида у Земљиној атмосфери наводи се огромна количина ових тела из далеког свемира која свакодневно улазе у атмосферу. Стеновити астероид пречника око 10 метара могао би да произведе експлозију сличну оној коју је изазвала атомска бомба бачена на Нагасаки 9. Августа 1945. године .
   Подаци америчких ваздухопловних одбрамбених снага говоре да се овакве експлозије у вишим слојевима атмосфере догађају једном годишње, а догађај из Тунгузије једном у три стотине година. Италијански научници утврдили су да се тело кретало на начин на који то чине астероиди у 83 одсто случајева. Из смоле у стаблима они су издвојили честице  уобичајене у стеновитим астероидима, али не и у кометама.
Британски астроном Ф. Џ. Випл предложио је друго решење – комету, тело састављено од прашине и лебдећих честица као што су залеђени гасови и смрзнута вода, које би могло у потпуности да се претвори у пару проласком кроз Земљину атмосферу, не остављајући на тлу никакве трагове. Пролазак комете објашњавао би и блиставо небо. Словачки астроном Љубор Крешак сматра чак да је то део Енкеове комете, и да се путања објекта из Тунгузије поклапа с њеном путањом. Руски научници Утјужников и Руденко потврдили су 2008. године да би се комета распала у атмосфери (отуд недостатак кратера) а да је спржену земљу изазвала топлотна енергија ослобођена приликом експлозије.
За додатне главобоље ту је и оближње језеро Чеко, у облику купе, а магнетна очитавања указују на комад стене испод најдубљег дела језера и научници се надају да би то могло да буде парче тела које је направило рупу за језеро. Руски научици ове године су потврдили да је језеро старо више од 280 година…