Jа волим ПТТ

Најгладнији орган

Да ли мозак има веће енергетске потребе при интелектуалним напорима него приликом разоноде?

Алекса Аврамовић
Београд

Мозак човека подсећа на драгстор који ради двадесет четири сата. Кад човек размишља, милиони неурона шаљу поруке пре свега међусобно, а потом у различите делове тела. Да би могли да „раде”, неуронима је неопходно гориво: глукоза из јетре, односно крви, као и кисеоник. Што је потребнија већа количина енергије у одређеном делу мозга, већа је и потрошња шећера. Дакле, ако је човек заокупљен учењем или било којом другом врстом напорног интелектуалног рада, неурони ће сагоревати знатно више глукозе него када беспосличи. Поједностављено речено, како објашњавају неуролози, да би мозак несметано радио, у минуту потроши отприлике десети део калорије. Кад човек лагано хода, у минуту изгори око четири калорије, а за то исто време кикбоксер десет. Слободно може да се каже да се мозак убраја у најгладније органе у телу, тако да не чуди што ће бити трајно оштетећен чак и кад без дотока енергије остане само десетак минута.