ПЕТКОВДАН / 3. март 2017.

ВРЕМЕ ПЛАКАЊА

На данашњи дан 1859. године у САД завршена је продаја 429 људи, највећа у недугој историји ове земље

Пирс Батлер, трећи син једног ирског баронета, дошао је крајем 18. века у Јужну Каролину у својству војника Британског царства. Убрзо је, увиђајући могућности Новог света, одустао од служења Круни и почео да осваја земљиште у околини, створивши велике плантаже пиринча и памука. На њима су радили робови доведени из Африке. Потом се укључио и у борбу своје нове домовине против своје старе домовине, којом приликом је стекао и чин мајора.
   Батлер је постао један од најбогатијих и највећих робовласника у Џорџији. Богатство је оставио унуцима, пошто његов син није испољавао очекиване пословне способности и апетите. Међутим, ни главни „јунак” ове приче, Пирс Миз Батлер, није био достојан чувар породичног блага. Улагао је новац у опасне пословне подухвате и први финансијски слом у САД, 1857. године, који је уследио после прекомерних улагања у железнице (које су белцима послужиле углавном за делотворно истребљивање бизона и брже освајање староседелачких области Индијанаца, уместо да превозе путнике и терет и тако улагачима донесу добит), однео је већи део породичног новца.

                                         ''Продаја робова'', цртеж, непознати аутор

   Остатак је утрошио на коцкање. Дугови су се гомилали и породични посао пренет је на повериоце који су прво распродали неколико раскошнијих некретнина. Пошто ни то није било довољно да се намире дугови, преостала је само још једна вредност за продају – робови на плантажама породице у Џорџији.

Оглас з а продају 436 робова данима је излазио у месним новинама – „Савана репабликан” и „Савана дејли морнинг њуз”, уз наглашавање човечности продавца – да купљене породице не смеју да се раздвајају.
   Робови су допремљени паробродом и железницом и натрпани у штале на тадашњем хиподрому. Првог дана продаје, 1. марта, у Савани се окупило око две стотине купаца из Вирџиније, Северне и Јужне Каролине, Џорџије, Алабаме и Луизијане. Штипкали су, гуркали штаповима своју будућу стечевину, завиривали јој у зубе, помно разгледали да немају неких повреда које би смањиле њихове радне способности.
   Трећег марта продато је 429 мушкараца, жена и деце. Оних седморо преосталих из понуде били су стари, болесни или с „видљивим оштећењима”. Већину продатих чинили су пољски радници, а било је и вештих ковача, дрводеља, обућара, кувара, такође веома потребних белачким домаћинствима која држе до себе.
   Дводневна распродаја донела је 303.850 долара. Најскупље су продати једна снажна мајка са петоро одрасле, снажне деце, за 6.180 долара. Најскупље појединачно људско биће плаћено је 1.750, а најјефтиније – 250 долара.

Сећање на ово јавно надметање богатих за обесправљене дугујемо новинару Мортимеру Томсону, очевицу догађаја који је подробно запиткивао купце шта мисле о понуђеној роби. А потом је чланак објавио у њујоршком „Трибјуну”.
   Пирс Батлер (1744–1822), оснивач ове породице, садруг Томаса Џеферсона, Џорџа Вашингтона и Александра Хамилтона, један је и од потписника Устава САД.
   Потомци људи с ове распродаје, оних који су преживели ропски рад и насилно раздвајање чланова породица, распродаје коју и данас зову време плакања, могу да се диве спомен-плочи на ободу града коју је Историјско друштво Џорџије на место тог догађаја поставило 2008. године.