За читање и уживање – Курт Марти

ВИДЕТИ НАПУЉ

Направио је дашчану ограду која је потпуно заклањала поглед на фабрику из његовог кућног видокруга. Мрзео је фабрику. Мрзео је машину за којом је радио. Мрзео је њену брзину, коју јој је он сам додавао. Мрзео је подбадање на рад по учинку, који му је помогао да дође до извесног благостања, до куће и до баштице. Мрзео је своју жену сваки пут када би му рекла вечерас си опет трзао раменима. Мрзео ју је, све док није престала то да помиње. Али руке су му се и даље трзале у сну, трзале се у брзом ритму рада. Мрзео је лекара који му је рекао морате се мало приштедети, рад по учинку није више за вас. Мрзео је пословођу који му је рекао даћу ти неки други посао, рад по учинку није више за тебе. Мрзео је тако лажан обзир, није хтео никакво милосрђе, ни један једини плаћен нерадни дан, јер иза тако великог обзира увек се крило нешто, крио се неки плаћен нерадни дан. А онда се разболео, први пут се разболео после четрдесет година рада и мржње. Лежао је у кревету и буљио кроз прозор. Видео је своју баштицу. И видео је дно баштице, дашчану ограду. Више од тога није видео. Фабрику није видео, само је видео пролеће у баштици и ограду од офарбаних дасака. Још мало па ћеш моћи напоље, говорила му је жена, све је већ процветало. Није јој веровао. Стрпљења, само стрпљења, говорио је лекар, све ће се повратити. Ни њему није веровао.

„Тужно је то”, рекао је после три недеље својој жени, „видим само баштицу, и ништа друго, само баштицу, и много ми је досадно, увек исту баштицу, извадите једном бар две даске из те проклете ограде, да видим и нешто друго.” Жена се уплаши. Отрча до суседа. Сусед дође и изби две даске из ограде. Болесник баци поглед кроз рупу и виде део фабрике. После једне недеље пожали се како стално гледа исти део фабрике, мало је то за промену. Сусед дође и обори половину ограде. Болесников поглед нежно почину на фабрици пратећи игру шумова преко плаца, долазак и одлазак аутомобила по фабричком кругу, јутарњи људски талас при уласку и вечерњи при изласку.

КУРТ МАРТИ (1921–2017)

   Швајцарски писац немачког израза, прво је студирао право а потом и богословију у Берну и Базелу. До 1983. године био је свештеник у Берну. Почасни доктор Богословског факултета у Берну, написао је и објавио велики број прича и један роман. Писао је и песме, дневничке забелешке и есеје. Године 1997. добио је награду „Курт Тухолски” за животно дело.

После две недеље нареди да се обори и друга половина ограде. Никако не видим наше канцеларије, а не видим ни кантину, пожалио се. Сусед дође и учини му по жељи. Кад угледа канцеларије, кантину и цео фабрички круг, болесник се тако осмехну да се сав опусти. После неколико дана умре.

                                                                                    Из књиге„Горки смех”, избор и превод Ђорђе Димитријевић, „Политика АД” 2005. године