Догађај који је променио 20. век

ВЕК ОКТОБРА

ЦРВЕНИ ОКТОБАР

Како водити револуцију? Питање које је мучило многе, а биће важно и будућим становницима наше планете! Примери из совјетске можда могу да послуже!!!

Небројена су мишљења и књиге о Октобарској револуцији. Само да се задржимо на једном антикомунистичком руском вицу, који каже да нити је била велика, јер је упропастила Русију, нити је била у октобру, нити је била револуција, јер је сам догађај више личио на државни удар. Овај виц је верзија Волтерове шале о Светом римском царству, које нити је било свето, нити римско, нити царство.
   Вицеви, наравно, претерују у карикирању стварности. Сви они који су писали о Црвеном октобру, волели или мрзели револуцију, слажу се да је овај догађај највише утицао на судбину 20. века. Симон Монтефјоре је писац који мрзи Октобарску револуцију и тврди, као и многи други, да је Лењин отворио пут Хитлеру. По њима, Хитлер би и даље правио јефтине слике, да богаташке елите, у страху од Октобарске револуције нису упослиле пропалог сликара Адолфа да окупља десничарске ратне ветеране за борбу против комунизма. Исти тај Монтефјоре пише да је Октобарска револуција побудила највећи занос у историји, налик на онај када су се појавиле три велике аврамовске вере: јудаизам, хришћанство и ислам.

   Ниједан политички догађај није надахнуо више људи, поготово уметника и других стваралаца. А опет, Октобарска револуција се десила тако ненадано, са тако неочекиваним обртима, исходима и учесницима. Задржимо се само на неколико занимљивости везаних за то када се и где шта дешавало и ко су били глумци у тој највећој представи историје 20. века. Које особине Октобарске револуције могу да се примете и у другим револуцијама? Покушајмо да поставимо нека питања о томе.

Ко зна кад

   Када избијају револуције? Нико то не зна. Сам Лењин је до 1917. године изгубио наду да ће дочекати револуцију. Почетком те године рекао је својој жени Надежди Крупској да се револуција неће догодити за његова живота. У фебруару (марту, по грегоријанском календару) долази до прве револуције, у којој је престало да постоји царство Романова. Русија је по први пут у својој историји добила демократске установе. Нико од водећих бољшевика није био у близини. Лењин је био у Швајцарској, Троцки у Њујорку, а Стаљин у Сибиру. Једини значајнији бољшевик који је тих дана био у Петрограду – Александар Шљапников – потценио је протесте на улицама речима:
   „Каква револуција? Дајте радницима по пола киле хлеба и покрет ће нестати.”
   Лењин је, међутим, уграбио прилику.
   Опште је познато да се Лењин вратио у Русију у возу који је опремила и спровела царска Немачка. По начелу „Непријатељ мог непријатеља је мој пријатељ”, Немци су подржавали политичара који ће избацити Русију из рата. Лењину и бољшевицима револуција је била преча од „империјалистичког” рата. У априлу исте године, Лењин већ тврди да је време да се демократска „буржоаска” фаза револуције превазиђе и да се пређе на вишу фазу у којој ће власт прећи на раднике и сиромашне сељаке. У јулу пола милиона војника, морнара и радника демонстрира улицама Петрограда. Привремена влада гуши демонстрације и хапси водеће бољшевике. Лењин је у то време у Финској.
   Сама Октобарска револуција била је сразмерно скроман догађај. Зимски дворац био је седиште Привремене владе. Нико није бранио ту зграду, сем неколико козака, голобрадих кадета и 137 војникиња из Женског батаљона. Догађај се претворио у пљачку и пијанку, јер је „ослобођен” највећи вински подрум у историји. Један од проблема нове власти био је да растера масе пијанаца који су се окупљали око канализације очекујући да њоме потеку реке просутог шампањца. Много више људи је учествовало у приредби организованој 1920. године, па чак је и у Ејзенштејновом филму „Октобар” било више глумаца и статиста него у правом догађају. У филму се све догађа као у узбудљивом балету са врхунском кореографијом, под слаповима снажних рефлектора. Прави напад на Зимски дворац трајао је у хаосу и мраку.

Ко зна где

   Један други историчар, Чарлс Тили, пореди револуције са саобраћајним застојима. Нико не зна када ће да настану, али се може претпоставити на којим улицама је већа вероватноћа да саобраћај западне у хаос. Ипак, када крене гужва у саобраћају, иначе предвидиви чиниоци као што су магла, поправка улица, шпиц, спајају се у сплет непредвидивих догађаја, који се чине случајним. Неко је закочио док је телефонирао, неко други је обилазио препреку на путу... Тили помиње два важна предуслова за избијање револуције. Први је изгубљени рат. Готово све револуције у 20. веку (сем кубанске) избиле су после изгубљеног рата. У царској Русији су и револуција 1905. и обе револуције 1917. године избиле после ратних неуспеха. Неке од њих нису успеле, као мађарска и немачка револуција после изгубљеног Првог светског рата.
   На изгубљени рат надовезује се други важан предуслов, а то је слаба држава. То јест, слабљење угледа владајућих кругова. Више од два века после Француске револуције трају расправе о томе да ли је француска држава пред ту 1789. годину заиста била трула. Један од главних предуслова за избијање револуције био је урушени углед двора, а нарочито краљице Марије Антоанете, која у стварности није била ни тако порочна, нити растрошна и бахата, како је приказана у пропаганди. Узалуд. Њени поданици изгубили су веру да су Двор и његови политичари у стању да воде земљу. Још је горе пропадао углед Двора у Русији. После прославе три века владавине Романова 1913. године, вероватно међу најдужима на свету, све је пошло наопако по ту династију. Посебно је штетно на углед царске породице утицао махнити Распућин, о коме се до данас распредају легенде.


ВАЖНИЈИ ДАТУМИ 1917.

26. фебруар                
Цар Николај Други распушта Државну думу на два месеца. Хапшење десетина вођа социјалистичких и радничких организација.

1. март             
Успостављање Привремене владе

2. март             
Цар Николај Други одриче се престола

1. септембар                               
Александар Керенски, председник Привремене владе, проглашава Русију републиком

7. октобар     
Владимир Лењин тајно се враћа у Петроград

24. октобар  
Затварање бољшевичких новина. Бољшевици убрзо поново преузимају контролу над њима, као и над мостовима и телеграфом.

25. октобар  
Устаници заузимају Главну пошту, Николајевску железничу станицу, Маријински дворац и друге важне објекте. У 21.40 пуцњем са крстарице „Аурора” почиње јуриш на Зимски дворац. Отвара се Други конгрес Совјета.

26. октобар  
Пробивши се у Зимски дворац, устаници хапсе чланове Привремене владе. Други конгрес Совјета, обраћајући се „Радницима, војницима и сељацима”, проглашава прелазак власти у руке Совјета.
Земља улази у грађански рат који ће трајати до 1922. године, када је проглашен Савез Совјетских Социјалистичких Република. СССР званично је престао да постоји 1991. године

(датуми су по старом календару)
 

    И у осталим случајевима успешних револуција, као што су кинеска и југословенска, победи револуционара претходио је пад угледа државе и њених институција. У оба случаја, комунисти су се наметнули као једина која је била у стању да обнови и ојача државу. И у Вијетнаму, комунистичкој револуцији на Северу претходило је губљење угледа Француске, чији је Вијетнам био колонија. Касније ширење комуниста на Јужни Вијетнам олакшано је тиме што је јужновијетнамска држава заиста била тако трула да је ни огромна америчка помоћ није могла спасити.
   Занимљиво је да су се све успешне комунистичке револуције одиграле у претежно сељачким земљама. Што је својеврсни парадокс, јер су комунисти тврдили да револуција треба да буде дело радничке класе. И у Русији је успех револуције великим делом омогућен због обећања о подели земље сељацима. Друго обећање је било мир одмах, по сваку цену. Заморени и разочарани војници једва су чекали да се врате у своја села и да преузму земљу од велепоседника. Обећање мира испуњено је већ почетком 1918. године, по цену огромних територијалних уступака Немачкој. За бољшевике је руска револуција била само детонатор светске револуције, па им се није чинило важно да ли ће нека територија припадати једној или другој совјетској републици, у будућем светском савезу. Сетимо се да сам назив нове државе од 1922. године, СССР, нема национални нити географски садржај.
   Да закључимо, за победу сваке револуције, па и Октобарске је важно да стари поредак изгуби снагу и углед. Али важно је и ко га напада.

Зна се ко

   Важна новина која је Лењину и друговима омогућила победу је концепт „авангарде”. Бољшевици су у првим месецима револуције мањина, иако им име говори супротно. Наиме „бољшевици” значи већина а „мењшевици” мањина, јер се Руска социјадемократска радничка партија 1904. године поделила на те две групе. На почетку револуције су највећу популарност уживали социјални револуционари, такозвани есери, са великом подршком међу сељацима. Они су доминирали првом у историји Русије демократски изабраном Уставотворном скупштином која је у јануару 1918. године заседала 13 сати. Онда су је бољшевици распустили, када су увидели да не могу да је контролишу.
   Па како су бољшевици победили, кад нису имали већину? Били су добро распоређени. Од почетка контролишу раднике великих градова, посебно елитне делове радничке класе као што су радници петроградске војне индустрије, железничари, радници поште и телеграфа. Ове две потоње групе одиграће велику улогу на почетку револуције, када је брза комуникација најважнија.
   Осим тога, социјалисти и комунисти свих боја привукли су бројне интелектуалце. Десничарски француски мислилац Рејмон Арон написао је књигу по којој је марксизам „опијум за интелектуалце”. Ниједна идеологија није за тако кратко време привукла толико учених и креативних људи. Постоје велики десничарски мислиоци, али их удружена имена Сартра, Пикаса, Бертолучија, Брехта, Горког, Чомског и других засењују.
   Баш је то можда највеће наслеђе Црвеног Октобра. Небројени су страхоте и разочарања које је донела стварност социјализма у 20. веку. Заиста је комунизам побудио занос налик на верске заносе ранијих времена. Многи племенити људи остају привржени вери упркос грозотама верских ратова и прогона, упркос покварености и лицемерју свештенства. Исто тако, многи врли и мудри људи још верују у царство небеско на Земљи, упркос свему.

Број: 3433 2017.
Аутор: Предраг Ј. Марковић, историчар
Илустратор: Војин Радивојевић