Забавников ЗОО

УПОЗНАЈМО СВОГ ПРЕТКА!

Иако не подсећа превише на неког чукун-чукундеду Милојка или чукунбаку Вукосаву, сићушно биће чији су окамењени остаци нађени у Кини могло би да буде најстарији корак на еволутивном путу који је довео до појаве човека.

Истраживачи су нашли трагове окамењених остатака за које сматрају да су припадали најранијем познатом праисторијском претку људи – микроскопском бићу врећастог тела које је живело пре око 540 милиона година.
   Названо је Saccorhytus (од милоште „Врећасти”) због свог издуженог врећастог тела и великих уста. Његови микрофосили нађени су у Кини и претпоставља се да је досад најпримитивнији откривени пример онога што научници називају деутеростомије – широке биолошке категорије која обухвата разне животињске типове, између осталих и кичмењаке, чија је главна одлика да на телу имају анални отвор.
   Ако су закључци истраживања објављеног у научном часопису „Нејчер” тачни, онда је Saccorhytus заједнички предак великог броја животињских врста и најстарији досад нађени пример животиње чији ће развој стотинама милиона година касније довести до појаве људи.



Савремени човек није сачувао превише одлика према којима би могла да се примети било каква породична сличност са „Врећастим”: он је дугачак око милиметар и највероватније је обитавао међу зрнцима песка на морском дну. Но, све његове одлике сачуване су на изванредан начин у окамењеном остатку. С друге стране, истраживачи нису успели да у том фосилу онађу доказе да је праисторијска животињица имала анални отвор.
   Истраживање је спровела међународна група стручњака које су предводили истраживачи Универзитета Кембриџ, у Великој Британији, и Северозападног универзитета у Си’ану у Кини, али су у његов рад били укључени и научници с многих других кинеских универзитета и из Немачке. Сајмон Конвеј Морис, професор еволуционе палеобиологије са Сент Џон колеџа у Кембриџу, поводом невероватног открића рекао је:
   „Сматрамо да је биће чије смо остатке нашли рани облик деутеростомије, а самим тим и примитивни почетак гране на којој се налазе многе данашње животињске врсте, укључујући и човека. Фосил који смо проучавали изгледа као сићушно црно зрно жита када се посматра голим оком, али под микроскопом нам је открио детаље који су нас оставили без даха. Знали смо да све деутеростомије имају заједничког претка, и мислимо да смо га управо нашли.”
   Деган Шу са Северозападног универзитета додаје:
   „Имали смо нека веома важна открића у прошлости, укључујући и најранију нађену рибу и низ других деутеростомија. Но, ниједно не може да се мери са открићем Сакоритуса. Овај фосил даје нам невероватан увид у најраније еволутивне фазе групе чијим су развојем настале рибе, а много касније и ми.”

Многе друге групе деутеростомија које су живеле пре око 510 до 520 милиона година почеле су да се гранају и од њих нису настајали само кичмењаци, већ и асцидије, бодљокошци (данас заступљени у виду морских звезда и морских јежева) и полухордате (група којој, рецимо, припадају и жиролики црви). Због такве разноликости било је веома тешко претпоставити како је њихов заједнички предак могао да изгледа.
   Миокрофосил „Врећастог” нађен је у покрајини Шенси у средишњој Кини и старији је од свих досад откривених фосила деутеростомија. Научници су успели да извуку окамењени остатак из стене која га је окруживала после опсежних радова који су подразумевали измештање три тоне кречњака. Испрва су претпоставили да је реч о неком раном облику бодљокошца, али после пажљивог проучавања под електронским микроскопом и CT скенером схватили су да у рукама имају нешто далеко старије. Рачунар им је помогао да направе модел ове праисторијске животиње како би могли да проуче њен изглед, као и да претпоставе на који начин је живела. Модел се уклапа у претпоставке које су научници досад имали о одликама и начину живота примитивних деутеростомија.
   У раном раздобљу камбријума подручје у којем је фосил откривен налазило се на дну плитког мора. „Врећасти” и његови другари били су толико мали да су могли да живе међу зрнима песка. Тело му је било обострано симетрично, што је одлика коју су од њега наследили многи потомци, укључујући и људе. Било је прекривено танком и умерено савитљивом кожом. Постојање коже указује на то да је ово биће имало и неку врсту мишића, због чега истраживачи претпостављају да се кретало врдајући наоколо помоћу затезања и опуштања тих мишића. Можда је најупечатљивија одлика Saccorhytusа примитивни начин на који је уносио храну и испуштао отпадне материје из тела: имао је уста која су у поређењу с остатком тела била огромна и у њих је увлачио хранљиве материје, а вероватно и друга мања бића.

Примећене су и мале купасте израслине на телу, а научници сматрају да су могле да служе томе да кроз њих излази вода коју би „Врећасти” прогутао. То би значило да су те израслине можда рани облик шкрга данашњих риба. Но, нису успели да пронађу анални отвор на фосилу.
   „Уколико су наши закључци тачни, то би значило да су отпадне материје из тела морале да буду избациване натраг кроз уста, што нама, као његовим потомацима, данас не звучи превише љупко”, каже Конвеј Морис.