ПЕТКОВДАН / 28. јул 2017.

ТЕЛЕГРАМ ЗА СУЗЕ, ПАТЊУ И КРВ

На данашњи дан 1914. године Аустроугарска царевина објавила је рат Краљевини Србији

У већини западњачких енциклопедија бивших царстава Србија се описује као узрочник Првог светског рата због национализма и потребе да уједињује Словене, док се највеће колонијалне силе и царевине тог доба описују или као грамзиви зликовци који би да освоје свет или као племенити ослободиоци угроженог живља других, недемократских држава. Међутим, као што знамо из историје свакојаких покоља широм света, Велики рат имао је један повод и мноштво стварних узрока, темељитих припрема и згодних прилика које славољубиви владари лепо уреде на „корист” својих и туђих држава и народа.
   Само овлашни преглед развоја догађаја од 28. јуна, када су у Сарајеву убијени аустријски надвојвода Франц Фердинанд и његова жена Софија, показује опсег спремности и потребе свих других, сем Србије, да ступе у свеопшти рат. Премијер Никола Пашић чак је упозорио Аустрију да се спрема атентат.  Кад су пуцњи Гаврила Принципа погодили мету, немачки цар Вилхелм II (најстарији унук краљице Викторије) потврдио је већ 6. јула уверавање које је октобра 1913. године дао грофу Леополду фон Бертхолду, министру иностраних послова Аустроугарске, да ће пружити сву неопходну помоћ у рату са Србијом.
   Верујући да ће снажна Немачка одвратити царску Русију од помоћи Србији, Аустрија је до 19. јула припремила понижавајући ултиматум Србији, али га је послала тек 23. јула увече, када се премијер Француске Рејмон Поенкаре упутио у своју земљу после посете Русији. С Французима на својој страни или без њих, Русија је стала на страну Србије.

Одговор на ултиматум стигао је дан касније, уз јасну свест владе да нема друге до да се лате оружја. Била је ту и понуда Србије за међународну арбитражу, али је Аустроугарска истог дана прекинула дипломатске односе и наложила делимичну мобилизацију. Франц Јозеф I објавио је рат Србији 28. јула 1914. године, телеграмом који се чува у Архиву Србије:
   „Краљевска влада Србије није на задовољавајући начин одговорила на ноту датирану 23. јулом 1914. коју јој је предао аустроугарски посланик у Београду. Зато Царско-краљевска влада налази да је принуђена да се ослони на силу оружја ради очувања својих права и интереса. Аустроугарска сматра да се од овог тренутка налази у рату са Србијом.”

Аустроугарска артиљерија почела је да бомбардује Београд следећег дана. Русија је наредила општу мобилизацију 30. јула, а Немачка и Француска првог августа. У ноћи између трећег и четвртог августа немачке снаге ушле су у Белгију, па је и Велика Британија објавила рат Немачкој.
   Док су сви свима објављивали рат, Степа Степановић је до 20. августа већ однео победу у Церској бици. И сви су веровали да ће правда и Савезници за неколико месеци донети мир. И Западни и Источни фронт, и сукоби који су се распламсали широм света у одбрани „цивилизаторске мисије” западних колонијалних сила у Африци, на Блиском истоку, по далеким острвима у беспућима океана, показали су прави смисао овог крвопролића.

... И ЈОШ ПОНЕШТО

1330.                    Стефан Дечански потукао бугарског цара Михајла Шишмана у бици код Велбужда

1586.                    Томас Хериот донео из Колумбије прве кромпире у Европу

1858.                    први пут отисак прста употребљен као знак идентификације, у британској Индији

1941.                    у одмазди за пожаре у гаражама Немци у Београду стрељали више од 120 људи – 
                              углавном Јевреја и комуниста

1945.                    бомбардер „Б-25” у густој магли ударио у зграду Емпајер стејт у Њујорку

1945.                    рођен Џим Дејвис, творац мачка Гарфилда