Хит страна

СВЕТОГ ИМ ПАТРИКА!

Дан Светог Патрика, 17. март, „Orthodox Celts” обележиће ове године концертом у београдском Дому омладине. Каријеру дугу већ 25 година обогатиће и песмама са новог албума „Many Mouths Shut!”

При крају осамдесетих година прошлог века, у прошлом миленијуму, код овдашњих поклоника музике запатио се један прилично необичан бенд – „The Pogues”, једни од пионира „ирског панк фолк паб рок” звука. Њима су продукцијски преко потребну ширину пружили и Елвис Костело и покојни Џо Страмер („The Clash”). Сама лирика „човека са окрњеним зубима”, певача Шејна Мекгоувена била је прихватљива свима који су се барем једном у животу сусрели са било каквим животним недаћама, баш као и са проклетством испражњене кригле. На таквим основама израстао је и први „ирски фолк рок” бенд на овим просторима – „Orthodox Celts”.

НЕПОКОРЕНИ

   Све је почело с љубављу према звуку који на овим просторима никако није био уобичајен – ирским фолк песмама. Душан Живановић (бубањ), Ана Ђокић (виолина) и Дејан Лалић (мандолина, бенџо...) своју жељу да „само свирају обраде ирских фолк песама”, остварили су на дан Светог Патрика, сада већ далеке 1992. године, и то у простору „British Council”. Непрекидним деловањем у свој „келтски” клан увели су и Александра „Ацу Селтика” Петровића, певача и текстописца, и племе је почело да се развија, упркос многобројним скептицима.
   „Почели смо да свирамо због себе, да бисмо задовољили своје пориве ка свирању и начину изражавања који, ето, нама очигледно одговара. И дан-данас превасходно свирамо због себе, ма колико то чудно звучало у овом времену обележеном маркетингом”, присећа се почетака Аца Селтик.
   И није прошло много времена од почетка рада групе до пуних и препуних клубова. Та несвакидашња енергија коју су исијавали на сваком концерту када су туђе песме „присвајали” на свој начин, баш као ни њихов став с којим нису подилазили никоме, нису могли да прођу непримећено. Иако продукцијски несавршен, њихов деби албум „Orthodox Celts“ (1994) са гравиром Београда на омоту, означавао је пркос и инат према тадашњем убрзаном заглупљивању народа на овим просторима.
   Келтско племе из Београда по питању поставе почело је да се шири, а те 1994. године ударило је свој темељ. Прича је из Синдидуна кренула да се шири. А када су сви помислили да је опасност прошла и да је све био само краткотрајни хир, они су ударили још једном са „The Celts Strike Again”, албумом на коме је бенд већ направио мали одмак од „стандарда” и почео да ствара своје врло убедљиве стандарде.
   У јеку „црвених ружа”, „Orthodox Celts” су нас частили са „Green Roses”, њиховим можда најплеменитијим албумом. Ватра „келтског” племена тиме није изгорела, она је само променила облик. О њиховој покорености није било говора... И то су у измењеним поставама доказали и на наредна два албума.

ЖЕЛИМО ВАМ...

   Десет година прилично је дуго раздобље, поготово у земљи где се сећање сврстава под појам другостепеног, односно, све се заборавља за трен. Упркос таквом окружењу, а захваљујући пре свега врло густом концертном распореду „Orthodox Celts” успео је да се одржи на сцени и, најважније, привуче и нову публику и ван граница наше државе. Фан клубови групе „Orthodox Celts” почели су да се појављују и у Португалији, Италији и другим земљама, а њихове песме обрађивали су и бендови из Шведске, Немачке па чак и из Ирске, што је само допринело ширењу музике „православних Келта” по Европи. А нови албум је чекао...


                                                     
''Orthodox Celts'', 2017.

   „Самим тим што смо били веома концертно присутни, ми смо се борили за време да седнемо да пишемо песме... Ушли смо у студио пред крај 2013. године. Ја сам своје вокале отпевао за три дана, касније сам нешто дорађивао, неке финесе, али сама свежина тог првог певачког импулса је остала. Опет ми никада и нисмо имали притисак да морамо да снимимо албум и могли смо да дозволимо себи да будемо перфекционисти, а ту нам је и помогао Стеван Витас, који нам је дао кључ од студија и рекао 'Снимајте када хоћете'. Истовремено, променили смо и приступ албуму и изнедрили смо инструментале који су постали везивно ткиво са певаним песмама. Тако је албум постао 'полуконцептуалан' као живи организам са везивним ткивом и скелетом”, објашњава Аца.
   Коначно је ове године Валтер Вентури, један од цртача Загора (пореклом Ирца, мада га нико није видео да пије у стрипу, али право име му је Патрик Вајлдинг), овековечио садашњу келтску седморку (Аца, Дејан, Душан, Никола Станојевић – виолина, Владан Јовковић – гитаре, Дејан Грујић – бас, Бојан Петровић – флаута) за омот новог албума „Many Mouths Shut!”, на коме их посматра правдољубиви „дух са секиром”.
   Са нових тринаест песама „Orthodox Celts” спремно улазе у нову пустоловину, одавно утабаним путем, без икаквог скретања, идући само напред. Каријери дугој четврт века додали су још неколико својих традиционала. „I Wish You The Very Worst”, „Lone Wolf”, „Save Me” и „One/Milk & Honey” сасвим сигурно спадају у ту категорију звука који је „Orthodox Celts” прилагодио себи и којом суверено влада. Свети Патрик и многобројни поклоници „ирског звука” могу само да се радују, а 17. март је савршена прилика. Пут их касније води даље... Можда чак и до Дарквуда?

 

ДИСКОГРАФСКИ ИЗЛОГ

КРАЉ ЧАЧКА

„Земља снова”
(Одличан хрчак)

    Своје музичко путешествије ликовни уметник Ненад Марић започео је самостално као Краљ Чачка. Но, сваки краљ мора да има своју војску и оружје. Војску је нашао у свом квартету (Краљ Чачка – вокал, акустичне гитаре, удараљке, Марко Марић – клавир, гитаре, Миладин Стојковић – контрабас и Игор Блажић – бубањ), а убојито оружје постале су његове песме. За врло кратко време издвојио се од остатка овдашње сцене као необичан кантаутор, кога без устезања можемо назвати и домаћим Томом Вејтсом. Том Вејтс ипак живи тамо негде далеко, док Краљ Чачка са својим квартетом живи и делује на овим просторима, и те како погодним за његову лирику понекад лирску, али углавном опору и дрску, јетку, са израженим социјалним коментаром.
   Своје стихове Краљ Чачка пакује у заводљив коктел блуза, џеза и фолка, трудећи се да у свакој песми (а на деби албуму их има петнаест) приреди и понеко изненађење, уосталом, такви су му и наступи, конвенционалност је скрајнута и тако треба и да остане.
   „Шанса за боље дане сад нам се нуди као мук” пева Краљ Чачка, самим тим он не пристаје на мук и својом „Земљом снова” која никако није ружичаста, отвара многа поглавља свима видљива. Питање је прихватања истине, а она је на „Земљи снова”, огољена... Узбудљиво и убедљиво!

Број: 3396 2017.
Аутор: Давид Вартабедијан
Илустратор: Давид Вартабедијан