ПЕТКОВДАН / 25. јануар 2019.

СРЕЋАН РОЂЕНДАН!

На данашњи дан 1904. године изашао је први број „Политике”

Првих 2.450 примерака „Политике” појавило се на улицама Београда у тренутку када је излазило већ дванаест дневних новина. Њен оснивач, Владислав Ф. Рибникар, није се плашио да ће његов дневни лист постати „тринаесто прасе”. Напротив, био је уверен у успех, толико да је већ у августу те године купио и штампарију. До средине прошлог века „Политика” је имала највећу новинску штампарију у средњој Европи.
   С намером да буде сведок епохе, „Политика” је надживела неколико држава, издвајајући се одмереношћу. Ту њену различитост најбоље је образложио Јован Дучић, 1921. године:

   „Многи у Београду сматрали су уљудни, господски тон тог листа као доказ неборбености његових уредника; њихову непристрасност као доказ њиховог трговачког опортунизма; њихов широки национализам као доказ њиховог неинтересовања за такозвана горућа питања; њихово неговање књижевне критике и књижевног подлиска као високопарност и надрикњиштво; њихово избегавање погрда као непознавање националних реткости и сликовитих места”.
   На самом почетку став листа описан је речима Ота фон Бизмарка, првог канцелара уједињеног Немачког царства:
   „Задатак независне штампе је да слободно претреса сва јавна питања, без гнева и без пристрасности; да правилном критиком владиног рада потпомаже опозицију; да својом лојалношћу и непристрасношћу штити владу од неоснованих напада опозиције; да подједнаком ревношћу дели ударце и десно и лево од себе.”
   Није то било лако ни у много демократскијим земљама.

Упркос бурној прошлости Краљевине Србије/СФР Југославије/Републике Србије током 20. века (није ни овај 21. баш најдивнији), „Политика” није само преживела него је и расла. У другој половини прошлог века њено издаваштво се умножава – у њеном окриљу били су  „Политика”, „Експрес Политика”, „Спортски журнал”, „Политикин Забавник”, „Илустрована Политика”, „ТВ ревија”, „НИН”, „Базар”, „Темпо”, „Интервју”, „Хупер”, „Свет компјутера”, „Вива”, „Енигматика”, чији је укупан тираж био више од милион примерака, и то у сопственој продајној мрежи.

Неки часописи престали су да излазе, али се „Политика” поноси својим најстаријим, осамдесетогодишњим чедом-дедом, „Политикиним Забавником”, нешто млађом „Илустрованом” и педесетогодишњим „Базаром”, који одолева супарништву најпознатијих светских женских часописа у Србији. Највећи тираж „Политика” је имала 20. новембра 1991. године – милион примерака.
   Најстарији дневни лист у овом делу Европе није излазио само у најтежим околностима:  у Првом светском рату од 14. новембра до 21. децембра 1914, и од 23. септембра 1915. до 1. децембра 1919. године. Последњи међуратни број носио је датум 6. април 1941. и изашао је из ротације дан раније. Владислав Сл. Рибникар окупио је одмах после ослобођења Београда петнаестак сарадника и осамдесетак штампарских радника и поново васкрснуо лист. „Политика” се пред читаоцима појавила у суботу, 28. октобра 1944. године. У лето 1992. године, новинари су се успротивили намери државе да „Политику” претвори у јавно предузеће.

У својој 115 година дугој повести „Политика” се поноси бројним чувеним сарадницима: највећи међу њима били су Иво Андрић, Милош Црњански, Бранко Ћопић, Бранислав Нушић, Јован Дучић, Десанка Максимовић, Слободан Јовановић, Петар Кочић, Исидора Секулић, Тин Ујевић, Момо Капор, Владимир Булатовић Виб, Михајло Петровић, Васко Попа, Алекса Шантић, Богдан Тирнанић, Зуко Џумхур, Јован Ћирилов, Предраг Милојевић.

Број: 3494 2019.
Аутор: Н. Мрђеновић