Наука без граница

СПАСОНОСНИ САПУТНИК?

Недавно се дошло до једног занимљивог открића, могуће прекретнице у лечењу једне од најсмртоноснијих болести данашњице – рака.

Пре шест година др Роберт А. Холт и др Симон Фрејзер са Универзитета Колумбија у САД нетремице су посматрали призор под микроскопом. Гледајући узорак тумора дебелог црева, приметили су нешто необично: бактерије које су се криле у тумору. Истовремено, у Бостону, др Метју Мејерсон са Дана-Фарбер института за проучавање рака угледао је исту ствар. Обе групе научника узеле су узорак и утврдиле да је реч о соју Fusobacterium nucleatum, који се обично налази у устима и има улогу у запаљењима и болестима десни.
   Почела је грозничава потрага за овом бактеријом. Накнадним испитивањима старих и нових узорака рака дебелог црева примећено је да је та тајанствена бактерија присутна у више од половине заражених ћелија. Научници су се бацили на посао и схватили да током ширења рака кроз тело ове бактерије путују заједно са зараженим ћелијама. Још није поуздано утврђено да ли бактерија има било какав утицај на појаву или брзину ширења рака, али су резултати једног истраживања недавно објављеног у часопису „Сајенс” показали да антибиотици који уништавају ове бактерије могу да успоре раст раком заражених ћелија код мишева. Због тога научници широм света све више верују да постоји нека веза између ове врсте бактерија и рака.
   У међувремену, у узорцима раком заражених ћелија гуштераче нађене су скривене бактерије другог соја, а и у случају тог органа највећи број узорака садржао је бактерије. С друге стране, присуство бактерија примећено је у само малом делу заражених ћелија.
   „Читава замисао о бактеријама у туморима, и некој могућој вези међу њима, потпуно је изненађујућа”, каже др Берт Фогелштајн, истраживач који се бави раком дебелог црева на Институту Џон Хопкинс у САД.

Није случајно

   Можда би рад др Мејерсона и његових колега могао да баци мало светлости на ову занимљиву тему. Наиме, група је проучавала ћелије рака дебелог црева које су се код једног пацијента прошириле на јетру. Пацијенту су у једном тренутку одстранили тумор са дебелог црева. Тумор на јетри, настао ширењем заражених ћелија, хируршки је одстрањен две године након операције на дебелом цреву, и научници су се бацили на посао. Закључак је био следећи: фусобактерије су наставиле да инфицирају ћелије тумора дебелог црева, чак и након што се он проширио на јетру, док ћелије рака јетре које су садржале овај сој бактерија нису изгледале као да су заражене неким новим бактеријама, већ су то очигледно биле оне које су до овог органа допутовале заједно с тумором са дебелог црева.
   Такође, ћелије тумора на дебелом цреву у којима није било бактерија нису их имале ни након што се тумор проширио на јетру. Истраживачи су потом покушали да нађу бактерију у јетри, и то у оним ћелијама које су настале на том месту, а не у дебелом цреву. Нису нашли ниједну.
   „Највероватније објашњење наших налаза је то да је рак метастазирао на јетру и са собом донео и овај микроорганизам”, пише у раду др Мејерсон. „Све у свему, бактерије се тамо нису нашле случајно. Невероватно је то што се чини да је ова бактерија саставни део рака”.
   Др Дејвид Релман, микробиолог и стручњак за заразне болести на универзитетима Станфорд и Пало Алто, слаже се са Мејерсоновим закључцима:
   „Налази овог тима недвосмислено указују на то да бактерије путују заједно с раком”.
   Да би проверили своје налазе, Мејерсон и његов тим истраживача одлучили су да ћелије људског рака пресаде у једног лабораторијског миша. Након што је рак почео да се развија, научници су извукли ћелију рака и пресадили је у неколико других мишева, где су оне такође наставиле да се развијају. Наставили су са пресађивањем заражених ћелија кроз четири генерације мишева, да би на крају нашли фусобактерију и у последњој генерацији подвргнутој пресађивању.
   Испитивање које им се само по себи прво наметнуло било је да покушају да лече тумор антибиотиком за који је познато да убија фусобактерије – метронидазолом. Када су га дали зараженим мишевима, приметили су да је знатно успорио раст. Да би имали контролне резултате, истраживачи су једној групи мишева давали еритромицин, антибиотик на који су фусобактерије отпорне, само да би закључили да се код тих мишева тумор развијао уобичајеном брзином.

Чекајући пресуду

   Да ли то значи да би пацијенти који имају рак дебелог црева требало да узимају метронидазол? Да ли би на основу ових истраживања можда требало очекивати да се у блиској будућности створи нека врста вакцине против фусобактерија која би заправо била цепиво против рака дебелог црева? Ема Ален-Верко са Универзитета у Гвелфу, у Канади, један од истраживача који проучавају улогу бактерија у настанку рака дебелог црева, сматра да не ваља трчати пред руду. По њеном мишљењу, потешкоћа с антибиотицима огледа се у томе да убијају и доста других бактерија, а не само фусобактерије. Други сојеви који би пали као колатерална штета могли би да се испоставе као веома важни када је у питању успоравање ширења те опаке болести.
   „Још не знамо довољно да бисмо могли да предвидимо какво би било дејство антибиотика, а с обзиром на то да свака особа има различиту мешавину микроорганизама у цревима, таква терапија би највероватније машила макар исто онолико колико би и погађала мету”, каже ова научница.
   Др Холт види још једну препреку: ако би се испоставило да антибиотици делују, пацијенти који се тако лече морали би да их узимају непрекидно, до краја живота, пошто се залихе фусобактерија у цревима непрекидно обнављају тако што у тело улазе кроз усну дупљу. Ако би пацијент престао да узима антибиотик, фусобактерије би највероватније брзо нашле пут до ћелија заражених раком. Што се неке могуће вакцине тиче, др Ален-Верко подсећа да нису сви сојеви фусобактерија повезани с раком.
   „Пошто још не знамо да ли се и зашто оне понашају као изазивачи болести, не можемо ни да имамо јасну стратегију када је вакцина у питању”, каже овај стручњак.
   Постоје и друге претпоставке. Др Фогелштајн напомиње да је могуће да ова бактерија не изазива појаву рака, већ да на неки начин мења одговор одбрамбеног система пацијента, а самим тим и смањује учинак лечења која га подстичу да се сам избори с опаком болешћу. Он напомиње да је могуће и да бактерије луче хемикалије које подстичу раст оближњих ћелија рака.
   „Није без основа претпоставка да фусобактерије подстичу развој рака дебелог црева”, каже овај истраживач.
   Да ли су фусобактерије кривац за појаву рака дебелог црева или тек саучесник? Да је у питању судска парница, неко судско веће морало би да отклони сваку сумњу пре него што донесе коначну одлуку.
   „Не бих волео да сам у кожи чланова тог судског већа”, закључује др Мејерсон у свом раду.