High tech

СМОТАНИ ТЕЛЕВИЗОРИ

Коначно се и то догодило – произведен је први прототип телевизора који ће моћи да се урола, спакује у ранац и понесе са собом

Предузеће „LG”, пионир и водећи произвођач телевизора са OLED екранима, изгледа није било задовољно тиме што је на овогодишњем Сајму потрошачке електронике (CES), одржаном у Лас Вегасу, приказао први OLED те-ве с дијагоналом екрана од 88 инча и 8К резолуцијом слике, већ је одлучило да прикаже нешто што бисмо мирне душе могли да назовемо телевизором будућности: 4К OLED екран дијагонале 65 инча који се може – смотати у ролну!
   Иако су се у прошлости на овом сајму већ појављивали модели телевизора са савитљивим екранима које су се могли мање или више кривити и подешавати тако да гледаоци добију савршен доживљај, овај „LG” модел први је толико савитљив да може потпуно да се смота у ролну. Још се сећамо развојног покушаја истог предузећа приказаног публици пре тачно две године на Сајму потрошачке електронике – савитљивог LED екрана од 18 инча не нарочито „знамените” резолуције (1200 x 810 пиксела, дакле, ни пуни HD, који је у том тренутку већ био доња граница квалитета). Но када су телевизори у питању, веће обично значи и боље, а када се допуни савршеним живописним квалитетом слике коју производе OLED диоде, резултати сигурно неће изостати.
   „LG” је на сајму приказао модел који у подножју екрана има звучни систем у облику кутије, ширине нешто веће од самог екрана, у који је притиском на дугме могуће „увући” читав екран. Осим тог модела, произвођач је изјавио да размишља и о производњи потпуно преносивог телевизора.
   Тајна која се крије иза ове направе из научнофантастичних филмова, као и увек, јесте нова технологија производње органских LED светиљки танких попут хартије. Иако су стањени до невероватних граница, нема разлога да сумњамо у то да ће „LG” и ове савитљиве OLED светиљке „приморати” да стварају савршену слику ништа лошију од оне коју могу да нам приуште OLED екрани њихових других модела.



   Занимљиво је то да ће нове телевизоре са потпуно савитљивим екранима производити и ново кћерка-предузеће „LGD”. То је потпуно одвојена пословна јединица, са посебним развојним одељењем и руководством. Али оно што вероватно занима сваког правог љубитеља OLED телевизора – када ће се екран будућности појавити на тржишту и колико ће коштати – ни „LG” ни „LGD” још не помињу.

Дакле, у питању је магична кутија која у почетном положају изгледа као обична „звучна греда” висине петнаестак центиметара коју смо имали прилику да видимо већ више хиљада пута у извођењу разних произвођача са свих меридијана. Али када се притисне магично дугме на даљинском управљачу, OLED екран се лагано уздиже из ње до своје пуне висине. Поновним притиском на дугме, екран се спушта и нестаје у кутији.

Утисак који ствара подсећа на (сада већ застареле) моделе механичких носача за телевизоре са електромоторима који након притиска на дугме извлаче и увлаче ТВ уређаје из комада намештаја или зидова, због чега изгледа да се телевизор у соби појављује ниоткуда. Осим што у овом случају није потребно правити нише у зидовима и правити гломазан намештај у којем ће се телевизор сакрити.
   Осим тога, кутија у коју се екран сакрива веома је практична пошто у њу, поред звучника, могу да се сместе и други електронски и електрични делови као што су напајање, прикључци за USB, HDMI каблове и много других нужних или футуристичких система. Иако је кутија овог прототипа помало неугледна, бела и пластична, није тешко замислити далеко занимљивије и упечатљивије моделе од метала, брушене пластике у боји или стакла, који неће бити коцкасти, већ неког далеко привлачнијег облика. На кутији се налазе и мале ручке за преношење телевизора с једног на друго место, али можда у неком будућем дизајнерском извођењу ни оне више неће бити нужне.
   Занимљива могућност којом прототип располаже је и та да се екран из кутије извуче само делимично. С обзиром на то да екран током извлачења и увлачења може да остане упаљен, постоји могућност да се на уском горњем делу екрана који ће вирити из кутије непрекидно приказују неки подаци (рецимо, време, температура и прогноза, распоред телевизијског програма, вести са телетекста...), или да се екран „скрати” и приказује слику у резолуцији која ће одговарати дужини изашлој из кутије (рецимо, 21 : 9), због чега, рецимо, црне пруге изнад и испод слике филма у резолуцији „широког екрана” више неће морати да буду видљиве на екрану.

Једна од незгоднијих ствари у вези са огромним телевизорима јесте то што, када су угашени, у соби имате велики комад црне пластике које заузима много простора или огромну површину зида. Људи морају да мењају намештај или преуређују читаве собе када одлуче да купе већи телевизор, а њих би – као и све друге машине и уређаје – ваљало куповати да би они служили нама, а не ми њима. Са данас већ извесном будућношћу у којој ће постојати телевизори које је могуће смотати у ролну, ова неугодност заувек ће отићи прошлости, попут широких столова за CRT рачунарске мониторе или телефонских каблова дугачких на стотине метара које више нико не мора да прескаче и саплиће се о њих да би разговор обавио удобно заваљен у фотељу.