Велика тајна Џона Макија

СКАНДАЛ КОЈИ ЈЕ ПОТРЕСАО АМЕРИКУ

Човек, црнац из Сједињених Америчких Држава, где ни сада није лако бити „обојен”, морао је, да би добио велико наследство као једини живи унук свога деде по мајци, да открије оно што је крио пуних 45 година

Мој деда није био црнац, тврдио је светлопути Џон Маки из болесничког кревета у коме се опорављао од бубрежног напада. Било је пролеће 1948. године, време кад никоме није падало на памет да црнце зове Афроамериканцима. Шездесетосмогодишњи Теофилус Џон Маки бавио се 40 година адвокатуром у Вол стриту. Оба сина уписао је на веома цењене школе за богате – Универзитет Јејл и Колеџ Тринити у држави Конетикат. Његови најбољи пријатељи били су најутицајнији људи свог времена, политичари, адвокати и судије.
   А човек у болничкој соби упорно га је испитивао постављајући му једно те исто питање: „Да ли сте црнац или нисте?” Маки је погледао кроз прозор болнице у Њујорку. Зар није целог века водио частан живот? Зар није довољно пропатио пре много година кад је морао да донесе једну од најтежих одлука? „Да ли сте црнац?”, по ко зна који пут поновљено му је исто питање. Џон Маки најзад је проговорио: „То нећу ни да потврдим ни да порекнем!” А размишљао је: „Како могу да одговорим поштено?” Јер Џон Маки пуних 45 година издавао се за белца!

Збогом најбољем другу

   То му, по спољашњем изгледу, није било тешко. Имао је маслинасту кожу, црте лица као код белаца, а црну косу шишао је на кратко и, мада није била баш црначки коврџава, исправљао је врућим чешљем. Много теже пала му је туга. Године 1902. био је двадесетдвогодишњак, морао је да саопшти свом најбољем црном другу Роску Брусу, сину америчког сенатора, како с њим више не може ни да се виђа ни да се дружи.
   А много га је волео. Били су најбољи пријатељи пуних пет година и делили су све, чак и понижење што им у школском интернату није било дозвољено да спавају у собама с белом децом. Али ко одлучи да се издаје за неког ко није, мора да раскрсти с ранијим животом и, пре свега, с људима из њега. Тако је, ваљда, хтела судбина младога Макија.
   Априла 1902. године Макију – тада Теофилусу Џону Сифаксу, за другове Сију – умро је богати деда, отац његове мајке. И брзо је сазнао да није наследио готово ништа. А у Сједињеним Америчким Државама, четири деценије након Грађанског рата после кога је укинуто ропство, још је владала, и владаће до пред крај 20. века, понегде и данас, расна дискриминација од које се тешко дише. Џон Маки знао је да без дединог новца неће догурати даље од лифтбоја или станичног носача без обзира на то што је завршио један од најбољих факултета на свету. Као црнац неће имати приступа већини продавница, позоришта, ресторана... И тада се и због тога одлучио да се издаје за белца.

Изненадно наследство

   И тога дана 1948. године у болници Маки је знао да ће, уколико призна своје право порекло, изгубити све што је у животу изградио за себе и своју децу. И са шездесет осам година страховао је да ће га његова црна родбина, другу није ни имао, увређена због његове животне одлуке, одбацити. Упркос свом положају, Џон Маки није био богат, што је у овом часу било од пресудног значаја: изненада му се, после толико деценија, указала прилика да наследи остатак од више милиона долара вредне имовине свога деде.
   Макијеви родитељи Даглас Сифакс и Еби Маки Сифакс потицали су из веома угледних црначких породица које су поштовали људи и црне и беле расе. Даглас Сифакс био је један од веома ретких црних водника у Грађанском рату, члан чувене, велике породице из Вирџиније, која је имала много јутара земље у Арлингтону, касније дате за Национално гробље Сједињених Америчких Држава, где ће бити сахрањен и председник Џон Фицџералд Кенеди.
   Еби Маки, Џонова мајка, била је кћи пуковника Џона Макија, црног јунака Грађанског рата и једног од првих америчких црнаца милионера. Богатство је стекао пред крај 19. века крупним пословима некретнинама и угоститељством. Пуковник Џон Маки написао је 1902. године тестамент на имовину вредну око милион долара. Од тога више од пола било је у готовини, а остало земља и куће. Кад је умро, априла те године, више од 200.000 долара отишло је разним рођацима, а Сифаксови су наследили незнатну своту.

Тајно с браћом

   Одлучивши да се издаје за белца, Теофил Џон Сифакс прикључио се братству белаца у Колеџу Тринити. Почео је да излази с белим девојкама.
   Тражио је од своје породице, која је знала за његову одлуку, да престане да га посећује. Школски другови радо су га прихватили јер је био одличан фудбалер, кошаркаш, атлетичар и играч бејзбола. Кад је матурирао, уписао се на богословски факултет у Конетикату, али се с њега повукао чим га је један од свештеника препознао као члана црначке породице Сифакс из Филаделфије. Јуна 1904. године званично је променио име. Као белац, Џон Маки примљен је 1905. године на Правни факултет Универзитета Колумбија у Њујорку. Следећих 40 година виђао је, с времена на време, неког од своје четворице браће, али кришом, где нико од познатих није могао да их сретне. Дипломирао је права и почео да ради као адвокат у чувеном Вол стриту. Оженио се Аном Лоис Диксон, белкињом из државе Њујорк. Настанили су се у граду Њујорку и добили два сина: Џона Макија Млађег, 1910, и Дагласа Диксона Макија, 1911. године. Сам Џон постао је члан најугледнијих тениских и јахт-клубова, као и важна личност у католичкој цркви Сент Марк.


      Овде је ''тајанствени младић'': седамнаестогодишњи Џон Сифакс на групној слици свог одељења обележен је црвеним кругом

   После извесног времена брак је почео да му се клима. Његова жена је, немајући појма о правом пореклу супруга и оца своје деце, само приметила да он сувише времена посвећује фризури. После рођења другог сина, почео је да посећује новог клијента у Харлему, црначком делу града где белци готово никада нису залазили. Он се, у ствари, тамо састајао с једним од своје браће. Кад су се Џон Маки и његова жена Ана развели, остао је на Менхетну, а она се вратила у родни град. Његова мајка Еби Маки Сифакс умрла је и сахрањена 1923. године на Националном гробљу Арлингтон, што је у то време била ретка почаст за црнца или црнкињу.
   Џон је избегао да дође на мајчин погреб као и, касније, на сахране своје четворице браће које је надживео. Брижљиво се клонио и блиског рођака из Филаделфије који је основао прву болницу за црнце у том граду. Избегавао је и своју угледну најближу родбину у Вашингтону и Вирџинији, која је поклонила земљу влади кад је председник САД Френклин Делано Рузвелт пожелео да прошири Арлингтонско национално гробље.

Последњи од породице

   Џон Маки упорно се држао свог начина живота белца из више средње класе који је током деценија створио. И по други пут се оженио, поново белом женом по имену Ејми Бенет. Ни она није ништа знала о пореклу човека за кога се удала. Њих двоје живели су у великом стану на њујоршком Ист сајду. Године 1946. умро је доктор Хенри Маки Минтон, најближи живи крвни сродник Џона Макија. То је значило да је Џон остао последњи живи члан династије Сифакс-Маки из Филаделфије и једне од првих црначких у САД.
   Две године касније дошло је до великог и важног обрта. Два месеца пре одласка у болницу због оболелих бубрега, Џон Маки сазнао је да имовина његовог богатог деде по мајци није целокупна отишла другим наследницима. Римокатоличка надбискупска дијацеза Филаделфије објавила је обавештење да је од имовине пуковника Макија преостала сума од 800 хиљада долара – садашњих 3,5 милиона – која ће отићи у добротворне сврхе уколико нема ниједног живог унука великог црног јунака Грађанског рата, пуковника Џона Макија!
   Недељама се „белац” Џон Маки борио сам са собом – да ли да ћути и одрекне се тог огромног наследства или да се појави и прихвати га, у ком случају би био принуђен да призна како је готово цео његов живот био велика лаж, бар што се тиче расе и порекла. И донео је одлуку.

Тражење доказа

  „Да ли сте ви, дакле, црнац или белац?”, поново га је у болничкој соби питао истражитељ послат из Филаделфијског суда. И, истина је, најзад, изишла на видело. Успешни адвокат с Вол стрита с беспрекорним препорукама и угледним пријатељима признао је да је црнац, црно дете црних родитеља. Била је то најсензационалнија друштвена вест у САД 1948. године и велики скандал.
   Макијева друга жена Ејми толико је тешко примила ову вест да је одбила да посети мужа у болници. Нису се појавили ни његови синови из првог брака, запрепашћени непријатном новошћу да су полуцрнци што је, у ствари, значило „обојени”. Макијеви пословни партнери, пријатељи и комшије изјавили су новинарима како нису ни сањали да је он црнац који се само представљао као белац.
   Свет уме да буде веома окрутно место! Посебно кад је у питању новац. Али, извршилац завештања, филаделфијски надбискуп, а ни суд, нису прихватили Макијево признање здраво за готово и уручили му наследство. Тражили су доказе. „Људи ће причати свашта кад је у питању велики новац!”, рекао је један увређени црни рођак Џона Макија који је из болнице водио битку за своје наследство.
   Као сведоке позвао је неке од рођака којих се још сећао. Одбили су га. Најзад је Камила Џонсон, сестра од тетке његове мајке, пристала да му помогне, а убедио је и једног белца, школског друга из Колеџа Тринити, да посведочи да је, после матуре, званично променио име и презиме. Приложили су и документ о тој промени.
   Суд је именовао комисију да испита оба сведока, једног који је познавао „црнца Сифакса” и другог који је знао „белца Макија”. Први, рођака Камила Џонсон, изјавила је да је црнац Сифакс прекинуо сваку везу с њом и доктором Хенријем Макијем Минтоном још док је похађао Колеџ Тринити. Други, школски друг Едгар Дибл, рекао је да ни он ни остали ђаци нису знали које је расе Маки, али су претпостављали да је белац. О томе никада нису ни разговарали.
   На дан 25. марта 1948. године лист „Њујорк пост” објавио је како је судска комисија „установила изван сваке сумње” да је угледни адвокат Џон Маки, мада се 45 година издавао за белца и као такав био прихваћен, у ствари црнац и рођени унук црног јунака Америчког грађанског рата, пуковника Џона Макија. То је било то. Сифакс-Маки рођаци из Филаделфије и Вашингтона уложили су жалбе тврдећи да сви они, мада нису унуци пуковника Макија, заслужују преостало наследство много више него човек који се лажно представљао као белац и прекинуо све своје црначке везе. Осим њих, десет школа и добротворних установа тражило је да поделе имовину.

* * *

   Уверен да ће кроз који месец добити новац свога деде, Џон Маки није ни покушавао да било с ким од њих успостави везу и објасни се. Он је, лагано се опорављајући од болести, већ славио победу. А онда је у овом случају дошло до последњег обрта. Док се суд ближио одлуци о томе ко треба да наследи новац, здравље Џона Макија погоршало се и он је 4. августа 1948. године умро од срчаног удара.
   Неколико следећих година црни рођаци Џона Макија борили су се око наслеђа с његовом женом и синовима из првог брака. Новац је, на крају, додељен католичкој надбискупској дијацези Филаделфије. Од 1956. године богатство се множи и користи за школовање дечака свих раса који немају очеве, најбољих ђака колеџа и студената универзитета из Филаделфије. Априла 2016. додељена је 60. таква школарина из Фонда за стипендирање Џон Маки. Фонд није назван по Џону Макију који је 45 година живео издајући се за белца, већ по његовом славном деди, јунаку Америчког грађанског рата.