ХИТ СТРАНА

ШЕСТА ДИСКО ПАНИКА

Ни диско звук не чује се више као некад. Новим звуком за нова поколења то потврђује и „Panic! At the Disco” на новом, шестом албуму „Pray for the Wicked”.

Име научника Волта својевремено је било познато као Џонтра. И управо је Џон Траволта, трагични лик глуме, одиграо последњи плес у диско ери. С обзиром да је од тада прошло готово четири деценије, у овом свету коме се промене дешавају свакодневном дошло је и до промена у схватањуању диско звука. Једну од тих промена, пријемчиву широкој публици, но исказану на ишчашен али и даље плесни начин, 2004. године обнародовао је бенд из Лас Вегаса, познат као „Panic! At the Disco” изазвавши панику!

ЗНОЈ И ПАНИКА!

   Са непуних седамнаест година, још у средњој школи, Брендон Ури решио је да са другарима из детињства, „улети” у музичке воде. Диско звук никада није закачио. Није ни његов први прави бенд „Panic! At the Disco”, бар не на првом албуму. О, да они су тада свирали „рок”, на начин како га схватају генерације којима је историја промакла. И ту није ништа спорно, њихов звук, визуелни идентитет, теме којима се баве, били су упућени миленијалцима који тек откривају музику.
   Захваљујући неуморном смењивању спотова на званичним музичким каналима, те 2005. године (док Јутјуб још није преузео улогу шареноликог телевизијског програма), „Panic! At the Disco” са песмом „I Write Sins Not Tragedies” доживео је велики успех, што је било сасвим довољно да њихов први албум „A Fever You Can’t Sweat Out” достигне (а током година и премаши) двомилионски тираж.
   Пунолетство им још није било на видику, а бенд је после исцрпљујуће турнеје почео да се осипа. Одлазак другара Брендан Ури је искористио да ослушкујући тржиште, сасвим лагано мења и стил музике којим жели да прикаже бенд. И успело му је. Сав зној који су просули да би снимили и објавили први албум, већ на другом, „Pretty Odd”, вишеструко се  исплатио. Паника, овог пута прошарана утицајима „The Beatles” и „The Beach Boys”, из угла сада пунолетног момка, проширила се светом. „Nine in the Afternoon” била је песма којом је бенд ушао у ново поглавље своје каријере.
   Ипак и то поглавље се брзо затворило. Већ на трећем албуму „Vices & Virtues” Ури, сада већ осамостаљен, начинио је још један заокрет. Електроника коју никада није избегавао бивала је све важнија у песмама. Био је то прави пример „плесног рока” за миленијалце. И на том трагу су се у правилним размацима појавили албуми „Too Weird to Live, Too Rare to Die”и „Death of a Bachelor”, којима се бенд (?) устоличио као једна од најпожељнијих концертних занимљивости.

МОЛИТВА

   Ури, данас у тридесетпрвој години, четрнаест година од објављивања првог албума, очито зна све цаке, фазоне и форе којима може да одржи каријеру којом се прославио и обилато их користи (па и кроз обраду „Queen” класика „Bohemian Rhapsody” за потребе филма „Suicide Squad”). Свестан да све може да нестане у секунди, он ударнички ради и за данашње услове испоручује албуме у врло кратким (на две године) временским размацима.
   Осим несумњивих певачких квалитета, Ури има и глумачке жеље, које и те како могу да се примете у спотовима. Ако му (мада није јасно како је то могуће) музичка каријера пође по злу, Ури, с лицем за насловнице може сасвим лагано да ускочи у филмску индустрију као нови Мет Дилон. То времe још није дошло (иако је Ури у међувремену одиграо неколико представа на Бродвеју), јер је већ најавним синглом „Say Amen (Saturday Night)”, показао којим ће се правцем кретати све журке милионске војске поштовалаца бенда. И то суботом! А надања за журке испуњена су и остатком материјала са новог албума „Pray for the Wicked”, за који Брендон каже:

   „Нисам очекивао да ћу одмах написати нове песме. Заиста нисам очекивао да ћу имати песме које чине албум. Надахнуће није могло да одабере бољи тренутак. И даље немам намеру да станем. Ово је преправљена верзија нашег звука и нешто на шта сам  врло поносан. Овај албум ме је изненадио, надам се да ће изненадити и публику.”
   Вештом обрадом звука кроз песме „High Hopes”, „King of the Cloud”, „Roaring 20s”, „Panic! At the Disco” доказао је да је стечено знање и умеће стварања „инстант” песама, ма колико оне „ишчашене” биле, једна занатска ствар, а занат се годинама учи. Бенд је све научио и диско кугла може још једном да се заврти...

Број: 3465 2018.
Аутор: Уређује и илуструје Давид Вартабедијан