Паметно лупкање и куцкање

ПОЗНАЈЕМ ТЕ ПО ПОКРЕТУ!

Да ли сте ви један од оних који непрекидно премећу телефон по рукама, жврљуцкају по хартији, врте косу или лупкају ногом о под док раде? Најновија истраживања кажу да нас те нервозне радње чине здравијима и способнијима.

Многи који седе у канцеларијама по осам сати дневно и беспоштедно се боре са тонама докумената и непрекидним телефонским разговорима, воле да шкрабуцкају по хартији. Има и оних који воле да прстима покрећу предмете који том приликом стварају звукове – шкљоцање упаљача, убацивање и избацивање меморијске картице из прореза у рачунару или закопчавање и откопчавање дрикера. Кад питате неког од таквих „звукоманијака” зашто то ради, сигурно ће вам одговорити да му се звук који производи свиђа, да га смирује и помаже му да се усредсреди на посао. Такви људи обично имају осећај да им мозак ради брже од тела, те им је потребно да обављају неку физичку радњу како би тело довели у склад с мислима које им пролазе кроз главу.
   На нашем тржишту недавно је освануо нови, наизглед потпуно бесмислени производ – „фиџет спинер”. То је направица са три или више крака која у средини има куглични лежај што јој омогућава да се окреће око своје осе кад се заврти међу прстима, на велико задовољство корисника, изазивајући код њега блажени спокој. Тржиште за ову сулуду играчкицу толико је велико да је она постала један од највећих пословних подухвата 2017. године, иако су се први спинери појавили још 1993. Године, када их је изумела Катрин Хетингер.
   Један други производ намењен онима који воле да петљају с прстима кад су нервозни, назван „фиџет кјуб”, појавио се прошлог лета на сајту за прикупљање почетног капитала „Кикстартер” у намери да скупи 15.000 долара за развој. То је коцкица која нуди различите могућности за забављање прстију кликтањем, клизањем, окретањем и притискањем разних прекидача, куглица и дугмића. После месец дана на њиховом рачуну нашло се 6,4 милиона долара, а за прве испоруке пријавило се више од 154.000 људи.

Завртите своје способности!

   Зашто толико људи воли да забавља прсте и друге делове тела када су живчани? Стручњаци сматрају да је то начин на који се наша врста прилагођава „седећем” начину живота. У људском друштву данас није превише важно колико брзо можете да трчите или колико терета можете да подигнете (осим уколико нисте врхунски спортиста, наравно). Данашњи човек више не мора да се, попут својих праисторијских предака, бори са медведима, вуковима и лавовима да би прибавио храну, већ са умним задацима, хартијама, цифрама и речима. Да би остварио задатке које му данашње друштво намеће, он по цео дан мора да седи за столом и куца по рачунару, а забава коју уприличава куцкањем или жврљуцкањем његов је начин да се бори против таквог нездравог начина живота несвојственог његовом телу.



   Но, истраживачи су дошли до закључка да ти нервозни покрети имају и добре стране када је реч о способности стицања знања. Џули Швајцер, научница која ради на Калифорнијском универзитету Дејвис, проучавала је децу која пате од хиперкинетичког поремећаја (превише активну децу) која су решавала тестове психолошко-емотивног стања. Она деца која су током решавања тестова имала прилику да упражњавају нервозне радње са помагалима попут „фиџет спинера”, постигла су и бољи резултат. Исти учинак, додуше, није примећен код деце која нису патила од ове врсте поремећаја.
   На основу ових резултата Швајцерова је дошла до закључка да нас физички покрети на неки начин чине буднијим и спремнијим за суочавање са задацима. Механизам који се по њеном мишљењу крије иза успеха јесте то да нервозни покрети подстичу стварање оних неуротрансмитера у мозгу који повећавају усредсређеност. Наравно, то је у раскораку са нашим увреженим мишљењем да свако ко дубоко размишља мора да буде миран и непомичан попут статуе Роденовог „Мислиоца”” Чини се, ипак, да дубоке мисли некада захтевају нервозне покрете.
   Друго истраживање, које је у јулу прошле године објављено у „Америчком научном часопису за психологију” показало је да прављење малих и учесталих покрета рукама, шакама, ногама и стопалима може да побољша крвоток током седења и на тај начин повољно утиче на здравље, посебно срца. Онима који у данашње време уче или седе по канцеларијама све је под руком како не би морали да нарушавају пажњу и прекидају рад – више не морају чак ни да устају да би одшетали до штампача или на предавање, све је постало дигитално.
   Чак ни уређаји који се данас користе више не подсећају на оне некадашње: тастатуре више не производе звук, а често више уопште и немају дугмиће. Наше „физичко” окружење све више губи своје облике и детаље, постајући све равније и безобличније. У том смислу, помама за „фиџет коцкицама” и спинерима можда одражава глад данашњег друштва за механичким кретањем, додиром и звуком. Особе које се баве плетењем и штрикањем увек су наглашавале да их руковање иглама смирује и чини спокојнима. Све је више професионалних програмера који не желе да раде на савременим тастатурама на додир и упорно користе оне код којих притискање правих дугмића производи звукове као на писаћој машини.

Мислите и о другима!

   Наравно, различитим особама, док су нервозне од посла који обављају, или док размишљају, пријаће и различити покрети. Подстакнути успесима направа за испољавање нервозе истраживачи многих великих предузећа бацили су се на посао. Катрин Избистер, истраживач игара, спровела је са још неколико колега низ огледа који су показали да постоји веза између забављања прстију глатким материјалима и смиривања живаца. С друге стране, примећена је и веза између појачане пажње и пребирања прстима по оштрим предметима и онима који производе звукове. Иако су закључци до којих је дошао тај тим још претпоставке, изгледа да се назиру обриси новог односа према предметима који се развија код људске врсте, својеврсног новог језика у којем ће различити невољни и нервозни покрети имати различите сврхе и значења.
   Нервозни покрети нису увек добродошло помагало, нарочито у друштвеном смислу. Ма колико некоме пријало да кликће упаљачем или лупка ногом о под, људе у његовој непосредној околини звукови које производи могу да нервирају, чак и да им одврате пажњу од посла који обављају. Оно што смирује једног човека, најчешће ће изнервирати другог. Зато опрезно: слободно куцкајте и жврљуцкајте, али пазите да тиме не угрожавате друге!

Број: 3412 2017.
Аутор: С. Н.