ЖИВОТ ПИШЕ ДРАМЕ

ПОДВИГ РИЂОКОСЕ МЕДИСОН

Двогодишњак је упао у септичку јаму а уском отвору нико није могао да приђе. Онда се неко сетио девојчице из комшилука...

Тринаестогодишња Медисон Вилијамс из Даблина у Охају, САД, добар део преподнева тог 13. августа 2016. године провела је у свађи с мајком. Она ју је терала да седне и учи, док је девојчица по сваку цену гледала да дан проведе напољу. Како то обично бива, пресудило је искуство, па је риђокоса Медисон завршила у својој соби. Наравно, уз пратеће лупање вратима.
   Није прошло ни сат, а врата су се отворила. Опет уз тресак. Медисон је била изненађена. На вратима је стајала њена мајка. Деловала је избезумљено, причала неповезано. Девојчица једва да је нешто разабирала. Дечак, двориште, септичка јама. Када је коначно дошла себи, успела је да прозбори:
   – Дечак је упао у септичку јаму у комшилуку. Нико не може да га дохвати. Можеш ли ти да покушаш?
   Жена и девојчица стуштиле су се низ степенице, па преко дворишта право код комшије. Још док су трчале, Медисон је приметила гунгулу. Сви су стајали у кругу. Неколико секунди касније схватила је да је у средишту тог круга отвор септичке јаме. Онај за истакање, пречника тридесетак центиметара. Практично, цев забијена у земљу. И то у  дворишту где се свега неколико минута раније безбрижно роштиљало и сунчало се.
   Испоставило се да поклопац јаме није био учвршћен, а по травњаку је бауљао двогодишњи дечак. Очигледно му је било јако забавно што се плоча подиже и спушта, а убрзо је пожелео и да види шта има унутра. Секунд касније чуо се крик. Дечак се наглавачке сурвао у јаму, дубоку готово три метра.
   Кад су одрасли схватили шта се десило, одсјај батеријске лампе могао је да осветли само ноге дечака. Остатак тела тонуо је у садржај. На сву срећу, јама је била само допола пуна.

Комшија је покушавао да протури руке кроз отвор. Било је сувише уско, није могао да дохвати ни до краја цеви. Онда су жене покушале. Ни оне нису успеле. Неко је донео конопац. Спустили су га кроз цев, млатили на све стране, у нади да ће дечак да зграби крај ужета, па да га извуку на површину. Ништа се није десило. И даље су покушавали, забацивали конопац. Дозивали дечака. Само да испружи ручицу, дохватиће га. Из јаме није допирао никакав звук. Да није касно?
   Неко се досетио да је Медисон у суседству. Да ли да покуша она? Ситна је, можда успе да се провуче кроз цев. Неколико минута касније, била је поред отвора.
   Секунд тишине. Нико се није усудио да је пита. Само су је гледали. А она је гледала у цев. Није оклевала. Легла је на стомак непосредно поред отвора. Испружила је руке. Изустила је оно што су се сви одрасли около надали да ће да чују:
   – Спустите ме доле!
   Дограбили су је за ноге и полако је спуштали главачке. Руке су прошле, али су запела рамена. Некако је успела да их скупи. Мајка је гледала како јој кћерка центиметар по центиметар нестаје у отвору септичке јаме.
   На срећу, цев се убрзо проширила. Прошла је. Унутрашњост је била мрачна. Испарења да се не помињу. Једва се суздржавала да не поврати, али је руке спустила у одвратну течност. Тражила је дечака. Ништа. Поново је спустила руку и поново ништа да напипа. Неко с површине лампом јој је осветлио унутрашњост, макар део. Она је и даље трагала искључиво рукама. Одједном је осетила да не може да помери леву руку. Заглавила се између неке шипке и зида резервоара.

Полако је покушала да се извуче. Узалуд, шака је ушла, али не може да је извуче. Чак ни када је скупи у песницу. Да све буде горе, они одозго полако су је повлачили. А рука ју је све више болела. У тренутку је заурлала. Застали су. Они изнад ње нису имали појма шта се дешава.
   Искористила је тај тренутак да још једном тргне руку. Као да је осетила да полако клизи. Миц по миц, и била је слободна. Само, изгледа да је повредила мишиће. Толико, да је рука била практично неупотребљива. Нема везе, има још једну.
   Док је лева рука висила, десном је претраживала резервоар. Није желела да одустане. Ту је негде. Тренутак касније угледала је неко беласање на површини. Онда је нестало. Па се опет појавило. Дечја ножица, схватила је. Покушала је да зграби стопало које јој је измицало. Појавило би се, па опет потонуло. Рука ју је већ неиздрживо болела.

Стопало се поново појавило на површини. Медисон је посегнула. Осетила је да је нешто дограбила. Прсти, значи то је. Стегла је из све снаге и повукла. Дрекнула је онима на површини да је извлаче. Ухватила је дечака. Мало помало, тело је израњало из течности. И поред бола, није пуштала ногу. Убрзо је осетила да су јој ноге поново у цеви. Готово је, убрзо ће бити на чистом ваздуху.
   Међутим, и није било тако лако. Друга дечакова нога запела је за отвор цеви, у унутрашњости резервоара. Баш тада су Медисон јако повукли. Заурлала је да их спусте. Заглавили су се.
   Једном руком држала је дечака за ногу. Не сме да је пусти ни по коју цену. Друга рука је повређена. Боли до суза. Ипак, мора да покуша да му стопало протури кроз рупу. Баш том руком. Стиснула је зубе и почела да намешта ногу, да лепо уђе у цев. Бол је севао, али није одустајала. Коначно је узвикнула да их дижу. Сада пролазе!
   Испоставило се да је прошло десет минута од како је Медисон ушла у јаму. Сада су и она и дечак лежали на травњаку. Он је дуго био без кисеоника. Престао је да дише. Медисон је гледала како га одрасли постављају на бок. Уследило је неколико снажних удараца по леђима. Ништа се није десило. Опет ударци, један за другим. Брзи и јаки. Дечак се закашљао. Избацивао је течност. Убрзо се зачуо плач. Тек тада је Медисон знала да је успела. Спасила је дете. Онда се онесвестила од бола и напора.

Њен опоравак потрајао је далеко дуже од малишановог. Њега су исте вечери пустили из болнице. Њу су чекали месеци терапије, како би се мишићи руке опоравили. А то, по речима дечакове мајке, њено дело чини још значајнијим. Јер, која би друга тинејџерка заронила главачке у септичку јаму?

Број: 3451 2018.
Аутор: Н. Б.
Илустратор: Зоран Свилар