Хит страна

ОПАКО НАОПАКО!

Мерилин Менсон, и човек и бенд, новим албумом „Heaven Upside Down” свесно наставља да провоцира, а у томе је шампион...

За млађе генерације Мерилин Менсон је икона (неспорно мањих гласовних могућности, али без сумње препознатљиве боје гласа) једнака Елвису Преслију за генерацију која је желела да изађе из конзервативног система и у томе успела средином педесетих година прошлог века. За протекле 23 године дискографске каријере успео је да поруши многе табуе, преживи „разапињање на крст” и да, уз три сасвим сигурно величанствена албума, сними бар још туце и по одличних песама и неколико ванвременских обрада. На новом, баш данас објављеном албуму „Heaven Upside Down”, Мерилин Менсон с истоименим бендом наставља с изазивањем, разложним а оправданим гневом, избаченим у свет кроз десет нових песама.

ЛИМБО РОК, ШОК!

   Менсонова каријера запала је у једном тренутку у својеврсни лимбо, што ће рећи, с тиражима албума нису му цветале црне руже. Опет, то неодољиво подсећа на времена у којима су били и Алис Купер и Дејвид Боуви, чијој наказној симбиози Менсон и те како нагиње. Бес којим је придобио или преотео генерације када је „Nirvana” отишла у суноврат ишчезао је и претворио се с годинама у потмуло разочарање. Некадашњи „гневни” тинејџери који су га уздигли у полубожанство или „проповедника”, нису више тинејџери, баш као ни главни лик. А нова публика има неке нове, углавном краткотрајне јунаке, и уметност је укључити се у трку с њима.
   Уз помоћ абакуса а проницљив какав јесте, са мултиинструметалистом, аранжером и композитором Тајлером Бејтсом, Менсон данас, сада, овог тренутка, делује у складу с тржишном економијом, нечим што је презирао на почетку каријере (када је желео да „само прода албуме у истом тиражу као и ’Ministry’, што је превазишао већ првим албумом). Али времена се мењају, а аутор који је своје уметничко име добио укрштањем два противречна америчка симбола поп-културе (платинасте секс-диве и глумице Мерилин Монро и масовног убице, Чарлса Менсона), у личном животу и на чековима и даље потписан као Брајан Ворнер, схватио је да „краткотрајну пажњу” која преовлађује у свету треба искористити краткотрајним а делотворним поступцима.
   Управо то је изводио у пажљиво одабраним (за промоције албума) интервалима са мало глуме у серији „Sons of Anarchy” или је, као у случају претходног албума („Pale Emperor”), то била главна тема („Cupid Carries a Gun”) за серију „Салем”, те недавно у филму „Let Me Make You a Martyr”.  У кампању за нови албум кренуо је с песмом „Stigmata” (иначе „Ministry” обраде ), за потребе филма „Atomic Blonde” за који је, гле случаја, саундтрек упаковао и филмску музику компоновао управо Бејтс. Филм Дејвида Линча ионако је био предодређен за успех, а није лоше ни када мало припомогне Шарлиз Терон очигледном акционом заводљивошћу. Тако је Мерилин Менсон још једном изашао из заседе, а баш тада је најопаснији. Испоставило се да је то био само увод...

ОКРЕНИ, ОБРНИ

   На разраду се није дуго чекало. Албум је био најављен за фебруар. Уследило је одлагање уз неколико нових песама и поновни микс албума. Прва права доза новог „менсонизма” стигла је са уводним синглом и спотом „We Know Where You F...ing Live”. Очекивано провокативан, одувек склон бизарностима, еротици, он је спреман да неким новим мађионичарским триком (у шта спада и нови, пажљиво дизајниран изглед), појача занимање верника за свој рад, чиме само надграђује гласине подгрејане песмама. Саме песме „вриште” насловима–паролама којима је Менсон (подгојенији него што се дало очекивати, а такав беше и Елвис „Карлица” у тим годинама) одувек тежио.
   Једном реченицом, једним стихом, он је умео да преокрене смисао и ток песме. Сада, после низа година пристојних албума (са понеким блиставим тренутком, највише на претходној плочи), Мерилин Менсон је очито замолио Тајлера Бејтса да истражи своје корене. Стварајући нове песме Бејтс је извукао оно најбоље, укрстио је дух са некадашњих албума „Antichrist Superstar” и „Mechanical Animals”, додао му нову ноту и дошао до тла на коме се Менсон најбоље сналази. Сурова, индастријал, глем и готик електро снага спојена је у запаљив коктел на новом албуму „Heaven Upside Down”, на који је Менсон и те како поносан и каже да је „нешто најразноврсније што је бенд (?) икада урадио”.
   Можда на прво слушање и не звучи баш тако, али песме попут: „We Know Where You F...ing Live”, „Kill4Me”, „Je$u$ Cri$e$”, „Say 10”, или закључне „Threats of Romance”, делују на више нивоа те својом слојевитошћу разбијају ограничења која су се Менсону жанровски наметала. Магла се уздигла, а оштро око и бритак језик Мерилина Менсона  приказали свет оним сликама које камера зарад опште „добробити” одбија да покаже. Свет, раније порицан, сада је овим песмама доказан, копрена је скинута. Преовлађујући матрикс на трен је устукнуо.
   „Не можете да очекујете да вас не мрзе кад објавите плочу под називом ’Antichrist Superstar’”, изјавио је Менсон једном приликом. Данас не жели да забије прст право у око, далеко је префињенији, а исто тако убојит. Проклети син Америке, ништарија, кловн, пролазни штос, способношћу манипулације и уметничког дара, албумом „Heaven Upside Down” обрће ствари наглавачке и још једном показује да је Уметник присутан. Реакције се подразумевају, епилог се ни не назире...

Број: 3426 2017.
Аутор: Давид Вартабедијан
Илустратор: Давид Вартабедијан