За читање и уживање / Доналд Бартелми

НОВИ ВЛАСНИК

Када је дошао да погледа зграду, с посредником за некретнине који је сиктао и знојио се поред њега, спустили смо ролетне, угасили светла, побацали новине и прљаву одећу на под у гомилама, у пепељарама спалили гумице, и на музичком уређају пустили Букстехудеа – земљотресне акорде на оргуљама чије је треперење учинило да малтер који се крунио с таванице пада још брже. Нови власник стајао је у профилу, одбијајући да се с нама рукује, чак и да нам се обрати, висок, мршав младић у врећастом руху, с повећом ковертом испод пазуха. Показали смо малтер, пукотине на зидовима, прокисле таванице, цурења. Нема везе, купује.
   Убрзо је почео да ћушка мале уплатнице за закуп у поштанске сандучиће, ћуш, ћуш, ћуш, ћуш. За шеснаест година никада нисмо имали уплатнице за закуп сад имамо уплатнице за закуп. Повећао је закуп и смањио грејање. Нови власник ушуњава се ноћу у зграду и са собом односи грејање. Хоће да одемо, напоље. Ако бисмо нестали зграда би била на тржишту. Закуп би скочио небу под облаке.

   Бицикли напоље из ходника, каже нови власник. Колица за куповину напоље из ходника. Мојих ходника.


Нови власник стоји из профила на улици испред наше зграде. Гледа низ улицу, па на другу страну – ту чудесну улицу у којој су наши пријатељи и комшије живели деценијама у хришћанском, јеврејском и, у неким случајевима, исламском миру. Нови власник саставља у глави рекламу за будућност – Станови, ненамештени.
   Нови власник отпушта старог настојника, само зато што је стари настојник блентав, удовац, с раном од метка, црн, шездесетпетопроцентно онеспособљен ратник из Кореје, пијанац. У сутерену се чује вика. Нови власник прети старом настојнику полицијом. Стари настојник је избачен. Унајмљен је нови настојник који не износи смеће, не пере ходнике и, изгледа да не постоји. Бубашвабе наваљују на зграду јер је нови власник отказао услуге бубашинтера. Нови власник жели да нас нема.

   Ми шапућемо новом власнику, кроз зидове. Одлази! Купи нешто друго! Немој ову зграду! Пробај „Сунчани појас”! Пробај Аљаску, Хаваје! Отпловљавај, нови власниче, отпловљавај!
   Нови власник стиже, вади своје кључеве, отвара закључан сутерен. Нови власник стоји у сутерену, пошто поседује сутерен са све једном сијалицом која се клати с таванице и благо улубљеним сувенирима значајног напретка наше деце. Односи грејање, износи га под капутом, коју килу сваки пут, и доноси, коју стотину сваки пут, своје унајмљене бубашвабе.
   Нови власник стоји у ходнику, с ковертом под пазухом, у поседу реченог ходника.
   Нови власник жели наш стан, и онај испод, и она два изнад, и још један изнад њих. Он је момак, висок, мршав младић у скупоценом вуненом капуту, ништа жена, ништа деца, само зграде. Покрио је термостат кутијом од провидне пластике и закључао је. У коверти су процене и планови и нацрти огласа – Станови, ненамештени – и документи из Службе за најам станова и очување станоградње који говоре о максималном основном најму и максималним најмовима који се могу наплатити и под којим се условима Уредба о изузећу старијих суграђана од повећања најма може учинити ништавном.

Црни отисци прстију на зеленој боји зидова свуда где је нови власник чувствовао зграду.
   Нови власник обавестио је млади невенчани пар на спрату изнад нашег (са задње стране) да незаконито живе у греху и да ће им из тог разлога давати стан у закуп само на месечној основи, тако да морају да се тресу сваког боговетног месеца.

Доналд Бартелми
(1931–1989), амерички писац, новинар, уредник часописа, директор Музеја савремене уметности у Хјустону, предавач на неколико универзитета који није стекао диплому на филозофији али је уживо слушао вибрафонисту Лајонела Хемптона и женио се четири пута. Прву причу објавио је у „Њујоркеру” 1961. године. Уследиле су збирке „Градски живот”, „ТУГА”, „Аматери”, „Дивни дани” по којима је најпознатији, али је написао и четири романа. Неки критичари сматрали су да су његове приче бесмислен, академски постмодернизам ослоњен на Јонеска, Сартра, Камија, Бекета. Други су их видели као дубински дисциплиновано писање о апсурду и свакодневици, без уобичајеног заплета, уз неумитно гомилање наизглед неповезаних појединости.  Трећи виде Бартелмија као правог следбеника дадаизма и надреализма који непрестано истражује сопствену и свест читаоца, поредећи га с Кафком у чистоти израза и Бекетом у склоности ка црном хумору.

   Нови власник обавестио је старе људе у стану изнад нас (с уличне стране) да је спреман да докаже да они у ствари не живе у свом стану у коме су стари и тако, у сваком разумном смислу, живи, и да су стога подложни Ревизији процене најдужег стварног животног века која ће им, ако то Град дозволи, дати њихов простор. Левон и Присила се тресу.
   Нови власник стоји на крову, где су стабљике парадајза, и поседује кров. Нека га неки добар замах ветра здуне у пакао.

Број: 3440 2018.
Аутор: Превела Невена Мрђеновић
Илустратор: Алекса Гајић