Биће скоро пропаст света...

НЕБЕСКА РЕПАТА ОТРОВНИЦА

Пролазак Халејеве комете 19. маја 1910. године изазвао је праву панику. У многим деловима света мислили су да је дошао судњи дан и тако се и понашали...

Необичне и ретке небеске појаве одвајкада изазивају страх код људи. Некада много више него данас, што је условљено напретком науке. Много природних појава објашњавало се назнаком смака света. Уследиће поплаве, суше, смрти знаменитијих људи, ратови. А нисмо заборавили ни потпуно помрачење Сунца 11. августа 1999. године. Насупрот људима у свету, који су масовно куповали наочаре од фолија, како би могли да уживају у феномену какав се најчешће виђа једном у животу, тискали се по парковима и крововима, код нас као да је наступила апокалипса. Или је макар била у најави.
   Државни органи тадашње СРЈ издали су најозбиљнија саопштења да се без преке потребе не излази из кућа, да се борави у замраченим просторијама, а они пословични стари и деца, да никако не гледају кроз прозоре. За сваки случај, прозоре би ваљало забарикадирати, па су многе зграде више личиле на изложбе „амбасадор“ ћебади него на стамбене објекте. И то све испод спуштених ролетни, за сваки случај. Указивано је и на могуће здравствене последице, као што су убрзан рад срца, грчење у желуцу, појачан свраб коже, нагли скок притиска, а могло је да се деси и да вам скочи шећер или да учестало мокрите.
  Додуше, нико није објаснио какве везе мокрење има с помрачењем Сунца, али није ни важно. Важније је да су у то време улице биле аветињски пусте. Добар део установа није радио, а ЈАТ је обуставио летове од 8:30 до 14 часова. За сваки случај.
   Наравно, ништа се није десило.

Двоглави пилићи

   Слична психоза, мада на светском нивоу, десила се и 1910. године. Знало се да ће те године Халејева комета на својој редовној путањи да прође поред Земље. Као и сваких 75 или 76 година. А онда су астрономи Опсерваторије Јеркс у Висконсину, САД, издали једно саопштење. Користили су технику спектроскопије да испитају комету. И објавили да реп комете садржи велику количину цијаногена, смртносног отрова. Било је то 7. фебруара.
   Вест се проширила по свету. Природно, одмах су уследила катастрофична предвиђања. На све се надовезао и француски астроном Камиј Фламарион. Он је тврдио да ће цијаноген да уђе у атмосферу Земље. То ће да збрише сав живи свет на планети. Другим речима, ко удахне цијаноген, мртав је. А не постоји могућност да га неко не удахне.
   Када је та изјава обнародована широм света, завладала је паника. Није мала ствар да тако нешто каже један астроном. Ако он не зна, ко зна? Нису помагала тумачења неких других стручњака. Чак ни директора Опсерваторије у Кембриџу, сера Роберта Бола. Он је покушао да смири прилике. Цитирао је доајена астрономије, сер Џона Хершела, који је рекао да цела комета може да се сабије у један обичан кофер. Добро, мало већи кофер.
   Новине су одмах стале да га нападају. Јесте, Хершел је рекао да може да се спакује. Само, ко је тај јунак који ће то да уради? Хистерија је само расла.
   Како то обично бива, све и свашта је оправдавано кометом. Када је 6. маја умро енглески краљ Едвард VII, за то је била крива комета. Нико није знао како, али је свакако крива. Британци су сматрали да је то предсказање напада Немаца, који само што нису нагрнули преко Ламанша. Французи су пролазак комете оптужили за изливање Сене и велике поплаве. Свашта се још низало. Необична црна киша је пала на Бермуде. Метеори су пали у Мексико и Калифорнију и изазвали велике пожаре. Јак земљотрес у Костарики. Широм света фармери су пријављивали рађање пилића с две главе. Све што указује на предстојећу апокалипсу.
   Забринути људи писали су писма, што новинама, што опсерваторијама. Тако је један Енглез забележио своје сигурно предвиђање: Тихи океан ће једноставно да се излије у Атлантик. Шуме Јужне и Северне Америке биће збрисане у огромним таласима и клизиштима, а наћи ће се и покоја лавина. Песак Сахаре дићи ће се и затрпати све у близини, а свуда ће да се ваља талас од кућа, бродова, ајкула, китова и свих могућих живих бића. Биће то једна разнородна хаотична маса која ће да прогута свет какав знамо.

Оргија за довиђења

   Сам пролазак комете Земља је некако и преживела. Додуше, било је ту још лоших пророчанстава. Током испаљивања стотину и једне топовске салве у част преминулог краља Едварда, комета је била видљива на небу. И зацрвенела га је до боје крви. Још једна потврда онога што се спрема за неки дан. Тачније, 19. маја, када Земља буде прошла кроз реп комете.
   Забележени су случајеви да су људи продавали целокупну имовину. Тако су неке куће у Трсту, Далмацији и још неким деловима Аустроугарске продаване будзашто. Људи су једноставно хтели последње дане да проживе до краја. Шта ће им куће и имовина, кад за неколико дана више неће бити ничега. Композитори су компоновали у част комете и судњег дана. Песницима није мањкало надахнућа. Низале су се песме, свака катастрофичнија од претходне.
   Наравно, нашло се ту и домишљана решених да искористе прилику. Тако су се продавале пилуле против дејства отрова из репа комете. Неки вуду свештеник на Хаитију згрнуо је богатство за свега неколико дана. Мало је врачао, а мало продавао чаробне пилуле. Шећер и кинин, заправо. Двојица у Тексасу ухапшена су због исте работе. Пустили су их после два дана, све на захтев захвалних пацијената. Ко ће да им обезбеди неопходне противотрове, ако су двојица чудотвораца иза решетака?
   Како се примицао судњи дан, цркве су биле пуне. Свештеници су добили задатак да пастви на пријемчив начин објасне астрономију. Није им полазило за руком. Ови су очекивали смак света, и нису дошли да их неко учи о свемиру, већ да се исповеде и приме последњу причест.
   Импровизоване гас-маске нестајале би са полица у продавницама оног тренутка како би се појавиле. Власти неких градова у САД грађанима су препоручивале да врата потпуно заптију, што ћебићима, што згужваним новинама. Кључно је да не забораве кључаонице. У Њујорку су издавали кациге свим заинтересованим, ако случајно неко камење почне да пада с неба.
   На Исланду су се старији сећали да је приликом претходног проласка комете зима била неуобичајено хладна. Неки су отишли још даље. Велико друштво, неколико стотина људи, изнајмило је неискоришћени резервоар за гас. Увече, 19. маја, нашли су се на улазу. Сви лепо обучени. Јели су и пили као да им је последње. Заправо, тако су и мислили. Кажу да су целе ноћи из резервоара допирали чудни звуци. Пило се, оргијало.

Мало је прениско?!

   По САД тог дана десетине хиљада људи одбило је да оде на посао. Желели су да последње тренутке проведу с најмилијима. Забележено је и да су се многи исповедили брачним друговима. Опроштене су разне преваре. Како се ближио судњи час, а то је било између 22 и 24 часа, напетост је расла. На раскрсницама Њујорка улични музичари свирали су црквене песме, док су људи около клечали. Више од 20.000 људи скупило се на мосту Вилијамсбург. Загрљени, чекали су крај. Убрзо је уследила паника. Наилазила је комета. Па како опет?
   Тако што се неколико младића попело на кров високе зграде у околини. Везали су фењер за балон и пустили га. Вриска, паника, општи циркус. Коначно, неко дете је разрешило мистерију. Једноставно је питало:
   - Па зар није превише ниско?
   Када је коначно прошла поноћ, успаничени људи схватили су да се ништа не дешава. Дисали су нормално, нико није пао мртав, отрован. Готово да су се разочарали када је у паркове и на раскрснице нагрнула полиција да их растерује. Они веселници на Исланду су се зором истетурали из резервоара. И то само да би приметили да никаквог смака света није било. Све је на месту, све уобичајено.
   Девет месеци касније дошло је до омањег бејби-бума у Рејкјавику. Французи су се грлили по улицама, преживели су. Али нису сви били срећни. Забележена је једна жртва, када је шеснаестогодишња девојка пала с крова у Њујорку. Многи привредник морао је да потражи нови извор прихода. Чудотворни противотрови брзо су преименовани. У пилуле за раст косе, рецимо. Важно је да радња ради.