С оне стране разума

ХЛЕБ БЕЗ МОТИКЕ

Најсмелији вандалски чин у коме су страдале старе и вредне књиге. Двојица пропалих студената исецали су у библиотекама хиљаде старих илустрација у намери да отворе антикварницу у Вашингтону.

Било је то почетком лета 1980. године. Усред кампуса Универзитета у Илиноису налазила се једна од, у то време, најбоље опремљених библиотека у Сједињеним Америчким Државама. Посебно су били поносни на своју збирку периодике, строго чуване на осмом спрату библиотеке. Највредније књиге нису биле на располагању ван читаонице и добијале су се на реверс, а све под будним оком библиотекара.
   С обзиром на то да је већина укоричене ретке периодике била из 19. столећа, збирка се налазила под кључем у просторијама са посебном климатизацијом. Сваких неколико вечери радник је обилазио просторије, проверавао климатизацију и влажност, чак и у данима када је остатак кампуса на распусту.
   Једне вечери службеник је обилазио просторије и бележио вредности, кад је поред прозора спазио запрепашћеног човека. Крај ногу му се налазио увезани пакет са четири тома богато илустроване и вредне периодике. Други, исти такав, спуштао је свом саучеснику ужетом кроз прозор. Овај је већ био пренео неколико сличних пакета до скривеног изнајмљеног „кадилака” у близини.

Благо из Европе

   Како то бива у оваквим случајевима, подигнута је узбуна, мушкарци су похапшени, а у пртљажнику „кадилака” нађено је неколико атласа Америке са заокруженим или прецртаним градовима са већим и богатијим универзитетима, библиографије ретких књига и часописа, и пописан инвентар досадашњих злочина ове двојице. Тек тада је све испливало на видело.
   Роберт Киндред, ухваћен у крађи док је књиге спуштао кроз прозор, стар 35 година, бивши је извиђач и вечити студент. Волео је књиге, а највише старе и вредне илустрације у њима. Још више је волео новац. Сањао је да са пријатељем Ричардом Грином отвори антикварницу са ретким илустрацијама у Вашингтону. Једино му је недостајала роба за продају.
   Захваљујући светским ратовима, доконим америчким богаташима и бројним усељеницима, у САД се током 20. столећа слило небројено ретких публикација из Европе. Највредније ствари биле су под кључем, али доста тога се налазило у универзитетским библиотекама. Једина невоља је што је све то благо било похрањено на разним странама, па би поштеном љубитељу књиге било потребно више месеци и хиљаде километара да све то обиђе.
   Киндред и Грин нису имали намеру само да се упознају са њиховим садржајем, већ да већину тога присвоје за будућу антикварницу. Али ући у библиотеку и ишетати са ретком и старом књигом није лако, чак ни за превејаног лопова, а камоли за двојицу неискусних згубидана. Једноставније је било ући у библиотеку, шетати између полица и, кад нико не гледа, жилетом исећи вредне илустрације из књига.
   Узели су атласе, изнајмили „кадилак” и кренули у поход. Најважнији део опреме била је библиографија периодике и ретких књига. У њој је записана свака вредна књига у САД и универзитетске библиотеке где се може наћи.
   Ушетати у библиотеку неког универзитета у то време није било нарочито тешко. Током лета ионако нема превише обавеза око студената, а знање похрањено у књигама на располагању је свима. Посебно ако неко покаже учтивост и одређени ниво академског знања. А Киндред и Грин били су управо такви.
   Након неколико дана међу полицама библиотеке иза њих би остајали само иступљени жилети и рупе на страницама томова које ионако ретко ко редовно отвара. Могли су проћи месеци, ако не и године, док неко не схвати да се одиграла крађа. Чак и не крађа, већ више вандалски чин, када би се уочило оштећење на неколико књига. Требало би прегледати сваки том да се схвати да су Киндред и Грин из сваке библиотеке ишетали са више хиљада долара у илустрацијама.

„Тежак” посао

   Прва жртва била је библиотека Колеџ стејшна Универзитета „А&М” у Тексасу, а потом Универзитет „Рајс” у Хјустону. У овом потоњем успели су да исеку 1.300 зоолошких илустрација из 19. столећа само из једне публикације Зоолошког друштва у Лондону. За два дана, колико су провели у Хјустону, у „кадилаку” су накупили неколико хиљада вредних илустрација.
   Ређали су се други универзитети: Њу Орлеанс, Мериленд... Украдених илустрације било је десетине хиљада, од зоолошких, историјских, па све до раних приказа бејзбола. Страдали су, на пример, бројеви „Харперс виклија” са вредним цртежима атентата на Линколна. То су биле једине очуване оригиналне новине са тим илустрацијама. Преостали су једино снимци на микрофилму.
   Универзитет у Илиноису, где су Киндред и Грин ухваћени, био је прекретница у њиховом вандалском походу. Омело их је што та библиотека није имала отворене полице са књигама, већ су се томови добијали на реверс. Дакле, опробани метод исецања слика није био могућ. По први пут Киндред је одлучио да провали ноћу и краде целе томове. Одустајање није долазило у обзир због вредности збирке. Те књиге су биле незамењиве, и морао их је имати.
   План је био беспрекоран по свим тачкама, осим једне. Није рачунао на то колико је физички тешко спуштати књиге са осмог спрата. Посао од једне вечери одужио се на другу ноћ, када су и ухваћени. Првог дана однели су књиге у вредности од 10.000 долара, али то им није било довољно.

У „кадилаку” је било доста доказа да се обојица оптуже за тешку крађу. Киндред се нагодио са тужилаштвом и добио је неколико месеци условне казне. Грин уопште није оптужен. Једина казна, која им је вероватно и најтеже пала, било је одузимање нагомиланог плена. Горе су прошла два библиотекара из Илиноиса који су остатак лета провели у маленој собици распоређујући заплењене илустрације и враћајући их универзитетима са којих су украдене. Срећом, Киндред и Грин водили су уредну евиденцију одакле су и из којих издања исекли цртеже.

Коју годину касније Киндред је поново покушао са старим триком, али је одмах ухваћен. Његов и слични случајеви с краја седамдесетих и почетка осамдесетих подстакли су библиотеке да пооштре мере опреза. Овог пута библиотекари су захтевали оштрију казну, у поступак се укључио ФБИ, а Киндредов ранији досије отежао је случај. Осуђен је на пет година затвора, али је пуштен због доброг владања након три. И данас радо говори о својим подухватима из младости.