Хит страна

ДУША БЕЗ КРАЉИЦЕ

Соул музика остала је без Арете Френклин. Душа отиснута у песмама које трају безмало седам деценија остаје за сва времена!

Духовна музика красила је деби албум „Songs of Faith” (1956) младе пијанисткиње и певачице Арете Луиз Френклин. Шездесет и једну годину касније, одавно устоличена као краљица соул музике, Арета Френклин снимила је свој 41. албум, „A Brand New Me”. Током времена те упечатљиве каријере музички жанрови који су се мењали у корпорацијски распоређеним размацима гласу Арете Френклин нису могли наудити нимало!

Лек за душу

   Без обзира на то што су укуси и те како различити, читаоци и музички критичари су се током година у великој већини случајева сложили у једноме: најбољи глас популарне музике код женских извођача и стваралаца припада Арети Луиз Френклин (25. 3. 1942. – 16. 8. 2018). А Арета је већ са осам година у црквеном хору почела да плени својим гласом. Уз подршку оца, проповедника Нове витлејемске баптистичке цркве у Детроиту, Арета је ситним, но гласовно моћним корацима, већ као тинејџерка, у зачетку рокенрол хистерије понудила слушаоцима своје тумачење духовних песама.
   Далеко до тога да је њен деби албум „Songs of Faith” (1956) померио свет и свест публике, но по сведочењима и ономе што се и данас може чути на том парчету винила (годинама касније објављиваним под различитим називима) био је глас који опчињава. Саму магију тог гласа Арета Френклин је у такорећи пуном замаху исказала када је изашла из „тинејџерских” година на свом другом албуму „Aretha: With The Ray Bryant Combo” (1961), док се глас који помера са места и изазива све знане и незнане осећаје у целости чуо на наредној претежно поп плочи „Electrifying Aretha Franklin” (1962).
   Градећи каријеру албумима и сингловима (у току каријере се чак 21 пут „попела” на чеоно место), распламсавала је свој глас и разигравала плесне подијуме песмама у које је уткала душу. Соул музика постала је сензација, а она је својим сталним присуством и гласом, наравно, постала узор правца. Можда је Отис Рединг био некрунисани краљ соула, но тек Аретиним извођењем његове песме „Respect” (са много више ритма, додатком госпела и малим променама у самом тексту), круна је могла бити стављена на његову главу.
   Круну коју краљица заслужује до краја шездесетих година прошлог века стекла је сама Арета, а њени нескривени и свима дати на увид адути редом су били: „Baby I Love You”, „Chain of Fools”, „(Sweet Sweet Baby) Since You’ve Been Gone” и прва званична феминистичка химна „Think” (1968), која је своју другу и још већу омиљеност стекла кроз један од најбољих филмова икада снимљених – „Тhe Blues Brothers” (1980).
   Aрета је тако као краљица могла суверено да влада, а поданицима који су током њене каријере купили више од 75 милиона њених албума пружила је глас који је био прави лек за душу.

За тај осећај

   Седамдесете, неки кажу веселе (видесмо то у омиљеној серији), неки зачудне, неки преломне, нису преломиле Арету. Она је кроз њих, упркос панку, диску, хард и прогресивном року, па и зачетку репа, прохујала са осмехом и хитовима „Call Me”, „Don’t Play That Song (You Lied)”, „Bridge Over Troubled Water” „Spanish Harlem”, „Angel” и „I’m in Love”.
   Осамдесете углавном нису биле милостиве према многим извођачима који су одредили многе жанрове. Али Арета је и њих пребродила, првенствено захваљујући малопре поменутом филму, а онда и сарадњи са једним од најслушанијих дуета свих времена „Eurhytmics” у песми „Sisters Are Doin’ It for Themselves”.
   Устоличење Арете у „Рокенрол кућу славних” 1987. године као првог женског извођача било је очекивано. Био је то још један злата вредан трофеј у краљичиној ризници. Њена улога у опери „Nessun dorma”, уместо Лучана Паваротија, није била очекивана, али је све протекло, како се од ње и очекивало, сјајно.
   Деведесете је дочекала без предрасуда, заједно са покојним Џорџом Мајклом и песмом „I Knew You Were Waiting (For Me)”. Међутим, упркос бројним успесима, Арета је све ређе снимала албуме. У овом, новом, непредвидивом миленијуму краљица соула, која је певала и пред британском краљицом и на инаугурацијама америчких председника и широм планете снимила је свега четири албума. Али каква!
   Да, физичка промена била је неизбежна, било би застрашујуће да није, но глас обојен патином која долази с годинама остао је разоружавајући. Последњи пут наступала је уживо прошле године на концерту Фондације за борбу против сиде коју је основао Елтон Џон. Свет ипак није дочекао да још једном види краљицу соула на сцени, жену која је смогла снаге да се ухвати укоштац са данашњим узбурканим временом, жену која је преобликовала свој рад на последњем албуму изазивачког наслова „A Brand New Me”, жену која никада није одустајала, жену борца коју је нажалост победио рак панкреаса. У времену које брзо пролази, Аретин глас остаје, мислите о томе...

Број: 3472 2018.
Аутор: Уређује и илуструје Давид Вартабедијан