КЊИЖЕВНА НАГРАДА

ЗАБАВНИКОВA НАГРАДА - УРОШУ ДИМИТРИЈЕВИЋУ

45. најбоље перо „Политикиног Забавника”

ДОБИТНИК, ЊИМ САМИМ

„Даске” су прича која припада млађима једнако као и старијима. Старијима како би млађима дали мало одушка када им је то најпотребније, а млађима као писани доказ да не брину превише и да ће на крају све бити океј.

Не знам колики се број прича које почну неком лажи заврши добро, али ову је стартовала једна огромна лаж, а завршила се сјајно. Када ме је уредница Тамара Митровић, која у том тренутку још увек није била моја уредница, питала шта радим и да ли можда пишем нешто ново, као из топа сам је слагао да увелико радим на другом роману. Што и није била толика лаж, јер сам већ неко време размишљао о новом рукопису, једино што га, ето, нисам писао. Тако да то јесте била нека врста рада, само пасивног – моја омиљена врста.
   
Елем, када ме је неколико месеци након те поруке Тамара питала да ли бих волео да Дом културе Студентски град изда мој нови роман и рекла који би рок био за слање рукописа, исте секунде сам пристао. Међутим, онда сам схватио да имам проблем – требало је заиста да седнем и напишем нови роман. Тако да прва захвалност иде Тамари на више него великодушној понуди и, пре свега, року за слање романа. Обожавам рокове, живим за њих и неопходни су ми и, да овог пута није било рока, ко зна када бих написао Даске. Међутим, много већу захвалност јој дугујем што ми је, као велика противница истих, ипак допустила да напишем захвалнице!
  
Наравно, Даске не би постојале да никада нисам стао на скејт, а Милош Lazy Милановић је човек који ми је усадио ту идеју у главу и на кога сам се у добром делу адолесценције угледао. То што смо много година након што ме је упознао са светом скејтбординга возили даске заједно, једнаки, свакако ми је једно од већих животних достигнућа.

До сада сам се селио два пута, али где год да одем, он ће заувек бити мој једини прави комшија.
 
Као малолетно лице без примања свакако не бих стао на скејт да ми га родитељи нису купили. Посебно хвала иде мом тати Дулету, који је са сломљеним ногама успео да се врати из Америке и донесе ми Birdhouse Tony Hawk Falcon 3 даску. Хвала и мами Лидији, која ми онај пут није сломила скејт, иако сам вероватно заслужио. Хвала и старијем брату Лази, који је са мном возио и снимао филмове. Овим путем му се и јавно извињавам што сам га у мом првом и једином скејт видеу потписао само као сниматеља, а не и продуцента, иако је био и продуцент и сниматељ и редитељ и тон мајстор и монтажер и све. Хвала и мом млађем брату Сави, који је рекао да жели да научи да вози скејт. Једва чекам тај дан.
  
Ко зна како би Даске изгледале да нисам провео сате и сате на асфалту са другарима, тако да једно огромно ХВАЛА иде Мирчи, Марету, Ивчи, Нину, Голубу, Мишкету, Филипу, Аци, Неши, Пери, Салету, Шонету и оном Словенцу чијег се имена не сећам, а који нас је ложио да, како бисмо изабрали добру даску, морамо да куцнемо као лубеницу и ослушнемо како одзвања. Хвала и свима онима који су се окуражили да отворе скејтшоп у Нишу, а нарочито Никси, који је у тој готово немогућој мисији истрајао најдуже. Ако сам некога заборавио, а сигурно јесам, извињавам се, али хвала и вама!

Посебна захвалност иде најбољем нишком скејтеру (ето, сад ће заувек остати записано у историји) Ивану Спејсу Динићу, који је овог пута заиста прочитао цео роман и дао ми одличне коментаре, тако да га званично скидам са стуба срама. Ако њега нисам изневерио овом књигом, могу да сматрам мисију успелом. Како не бих ризиковао да поново промени име на Инстаграму, нећу му давати никакав нови надимак, само ћу опет рећи We ride together, we die together. Некако то сад има више смисла, зар не?
   
Када смо већ код коментара, велику захвалност дугујем Јани Златановић, која ме је, након написаних првих тридесет страна, погледала у очи, дала да попијем мало воде и искрено ми рекла: „Ово није баш најбоље”. Океј, није било толико драматично, али капирате. Да ме она није тргла, можда би Даске биле најдосаднији роман на свету, али искрено мислим да има много досаднијих.
  
Хвала и свима који су читали рукопис у тој сировој фази и давали коментаре, који су га учинили само бољим. А то су редом: Дуња Субашић, Ања Јанковић, Сара Спасић, Слободан Маричић, Милош Козловачки, Александра Никшић и Ото Олтвањи. Специјално морам да се захвалим и Стефану Михајловићу, који је кренуо да чита Даске, али је на Ањину и моју молбу ипак оставио рукопис и посветио се писању доктората. У тренутку док ово пишем, Стефан се увелико шета Будимпештом са титулом доктора наука и чини нас све јако поносним.

Ања Јанковић је прва која ме је убедила да, након измена, рукопис заиста није лош. Морао сам да јој верујем, јер је вероватно једина особа која Ниш схвата и воли на исти, или макар јако сличан, начин као ја. Ото ми је уделио дивне речи подршке које су завршиле на корици ове књиге, баш као и Никша. Не знам да ли ћу икада скупити довољно храбрости да пошаљем рукопис негде а да га Никша није прочитала. Неки ред мора да се зна.
   
Милош Козловачки је посветио незамислив број сати да дизајнира корице књиге коју држите у рукама, корице које обожавам. Мислим да је Алекс Рос једини цртач коме бих дао предност у односу на Милоша, али како су мале шансе да са њим икада сарађујем, могу да кажем да ће мастер Козловачки бити једини који ће ми радити корице. И скриншотовати моје опаске и делити их World Wide Web-ом као највеће мудрости.
   
Међутим, постоје и они који си му подршку пружили и ван писања књиге, када ми је заправо била најпотребнија, а то је моја паришка екипа. Тако да, велико хвала Милици, Димитрију, Мии, Лукасу, Цоки и П. А. Рекли сте ми да ће све бити океј и не само да је било океј него је било сјајно. Заслужујете Нобелову награду за подстицај и оптимизам.

На самом крају, хвала Дуњи Субашић, која ме је вратила на скејт у Француској. Поносни сам власник Birdhouse Tony Hawk Stage 3 Plague Doctor даске и најсрећнији сам човек на свету. Не само због скејта, мислим, разумете ме. Морам нешто да задржим за званичну здравицу.
Па, живели.

Париз, фебруар 2023.

РЕЧ ЖИРИЈА

   У образложењу жирија у саставу: др Снежана Петровић, саветник на Институту за српски језик САНУ, проф. др Ирена Шпадијер, професор на Филолошком факултету у Београду (председник), Петар Арбутина, књижевни критичар, Милорад Милинковић, филмски редитељ, и Петар Милатовић, у име Редакције, истиче се да је роман „Даске” „прича о ’обичном’ књижевном јунаку који скејтом јури кроз своје одрастање и друштвену панораму испуњену живописним ликовима и догађајима, препознатљивим и сугестивним у микро-културним и социјалним посебностима једне специфичне урбане заједнице. На први поглед непретенциозно приповедање отвара просторе дубоке емотивности, непатворене дечачке наивности и особене отворености својствене младима. Духовито и директно, језиком објективизованим генерацијским особеностима, али и локалним језичким валерима Урош Димитријевић је створио роман који је манифест једне генерације и простор препознавања и уживања за све оне миленијалце који нису заборавили младост и искреност.”
    На конкурс је приспело 48 наслова, а жири је у ужи избор уврстио следећа дела: „Игра птица” Катарине Обрадовић („Клет”), „Тајне госпође Мандорле” Ане Цакић („Пчелица”), „Рејон 24” Бориса Џинића („Доказ издаваштво”) и „Кад ствари пољуде” Драгане Младеновић („Креативни центар”).

 

УРОШ ДИМИТРИЈЕВИЋ

   Рођен је 1991. године у Нишу. Написао је романе „Сироти мали ратови” („Пресинг”), који се нашао у ужем избору за Нинову награду 2020. године, и „Даске” (Дом културе Студентски град), који је дошао до најужег избора за награде „Раде Обреновић” и „Душан Радовић” 2023. године. Дипломирао је на Катедри за новинарство Филозофског факултета у Нишу. Након студија се сели у Београд, где ради као новинар портала Vice Srbija, а потом и за BBC News на српском језику. У Париз се сели 2020. године и завршава мастер студије Уметности и визуелне културе на Универзитету Париз Дидро. Као новинар-сарадник и даље пише за Би-Би-Си и портал „Облакодер” из Париза, где тренутно живи и ради у стрип издаваштву.

 

Књижевна награда ''Политикиног Забавника''
 

ДОСАДАШЊИ ДОБИТНИЦИ
 

Установљена 1979. године / награда се додељује 25. јануара 
(Дан Политике)
за претходну годину

За 1979. ГРОЗДАНА ОЛУЈИЋ
«СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ» Издавач,  МЛАДОСТ, Загреб
ЕНЕС КИШЕВИЋ
«МАЧАК У ТРАПЕРИЦАМА» Издавач, ШКОЛСКА КЊИГА, Загреб

За 1980. АНТО СТАНИЧИЋ
«ГАЛЕБОВО ГНЕЗДО» Издавач,  НОЛИТ, Београд

За 1981. ЉУБИША ЂОКИЋ
«ПОЗОРИШНЕ БАЈКЕ» Издавач,  ВУК КАРАЏИЋ, Београд

За 1982. ЈОЖЕ ХОРВАТ
«ОПЕРАЦИЈА СТОНОГА» Издавач, МЛАДОСТ, Загреб

За 1983. МИЛОВАН ВИТЕЗОВИЋ
«ШЕШИР ПРОФЕСОРА КОСТЕ ВУЈИЋА» Издавач,  ВУК КАРАЏИЋ, Београд

За 1984. ПАВАО ПАВЛИЧИЋ
«ТРОЈИЦА У ТРЊУ» Издавач,  МЛАДОСТ, Загреб

За 1985. ГРАДИМИР СТОЈКОВИЋ
«ХАЈДУК У БЕОГРАДУ» Издавач, ВУК КАРАЏИЋ, Београд

За 1986. ПАЛМА КАТАЛИНИЋ
«АЊА ВОЛИ ПЕТРА» Издавач,  МЛАДОСТ, Загреб

За 1987. ВЛАДИМИР СТОЈШИН
«ШАМПИОН КРОЗ ПРОЗОР» Издавач, ПРОСВЕТА, Београд

За 1988. ДАМИР МИЛОШ
«БИЈЕЛИ КЛАУН» Издавач,  МЛАДОСТ, Загреб

За 1989. ПЕТАР ПАЈИЋ
«МАШТА СВИХ ГАВРИЛОВИЋА» Издавач, ВУК КАРАЏИЋ, Београд

За 1990. БРАНКО В. РАДИЧЕВИЋ
«ПРИЧЕ О ЖИВОТИЊАМА» Издавач, ВЕСЕЛИН МАСЛЕША, Сарајево

За 1991. ВУК ЦЕРОВИЋ
«ХРАБРИ ДЈЕЧАК ДРОЊО» Издавач, НОЛИТ, Београд

За 1992. СЛОБОДАН СТАНИШИЋ
«ТАНГО ЗА ТРОЈЕ», Издавачи: ПРОСВЕТА, Београд и МИГП Војводина Бездан

 

За 1993. ДРАГАН ЛАКИЋЕВИЋ
«МАЧ КНЕЗА СТЕФАНА» Издавач,  БИГЗ, Београд

За 1994. МИРЈАНА СТЕФАНОВИЋ
«СЕКИНО СЕОЦЕ»,Издавач,  ИП ГИНКО, ГИНИС YУ

За 1995. БОРКА ЖИВИЋ
«МРМОР И БЕС» Издавач,  ПРОСВЕТА, Београд

За 1996. МИЛЕНКО МАТИЦКИ
«СВИРКА» Издавач, БМГ, Београд

За 1997. ДРАГАН ЛУКИЋ
«СВАКОДНЕВНЕ ПЕСМЕ» Издавач, СРЕМПУБЛИК,  Београд

За 1998. СВЕТЛАНА ВЕЛМАР-ЈАНКОВИЋ
«КЊИГА ЗА МАРКА» Издавач, СТУБОВИ КУЛТУРЕ,  Београд
ВЕСНА АЛЕКСИЋ
«ЈА СЕ ЗОВЕМ ЈЕЛЕНА ШУМАН» Издавач, ИП РАД, Београд

За 1999. ДРАГОМИР ЂОРЂЕВИЋ
«СЕЋА ЛИ СЕ ИКО» Издавач, ИП РАД Београд

За 2000. РАНКО РИСОЈЕВИЋ
«ИВАНОВО ОТВАРАЊЕ» Издавач, ЗАДУЖБИНА ПЕТАР КОЧИЋ,
Бањалука-Београд

За 2001. ВЛАДИМИР АНДРИЋ
«ПУСТОЛОВ» Издавач, Пословна јединица истрживања РТС-а, Београд

За 2002. ИГОР КОЛАРОВ
«АГИ И ЕМА» ГИК, Издавач, ЉУБОСТИЊА, Трстеник

За 2003. РАДИВОЈ БОГИЧЕВИЋ
«У ТРКУ ЗА ЈЕЛЕНОМ» Издавач, АРОДНА КЊИГА,  Београд

 

За 2004. ДЕЈАН АЛЕКСИЋ
«ПУСТОЛОВИНЕ ЈЕДНОГ ЗРНА КАФЕ»
Издавач, ЗАВОД ЗА УЏБЕНИКЕ И НАСТАВНА СРЕДСТВА, Београд

За 2005. МИОДРАГ ЗУПАНЦ
«БАЈКА ИЗ БУЏАКА»
Издавач, ПЛАТО, Београд

За 2006. ДАНИЈЕЛ ИЛИЋ
«REX MUNDI»
Издавач, ИП ФИЛИП ВИШЊИЋ, Београд

За 2007. ЉУБИВОЈЕ РУШУМОВИЋ
«ТРИ ЧВОРА НА ТРЕПАВИЦИ» Издавач ТЕН 2002. д.о.о. , Београд

За 2008. МОШО ОДАЛОВИЋ
«ГДЕ ЈЕ ЛАМПИНО ДЕТЕ» ЗАВОД ЗА УЏБЕНИКЕ И НАСТАВНА СРЕДСТВА,  Београд

За 2009. МИНА С. ЋУРЧИН И БРАНИСЛАВ С. ОГЊЕНОВИЋ
«ЈАГОРЧЕВИНА И ДРУГЕ ПРИЧЕ»  Ауторско издање, Београд

За 2010. МИЛЕНКО БОДИРОГИЋ
«ПРОГНАНА БИЋА»  ОРФЕЛИН, Нови Сад

За 2011. годину: ИГОР КОЛАРОВ
«КУЋА ХИЉАДУ МАСКИ»  Издавачки студио ''ЧЕКИЋ'', Београд

 

За 2012. годину: ЛИДИЈА НИКОЛИЋ
«БУВЉЕ ХВАТАЛИЦЕ» Издавачки студио ''ЧЕКИЋ'', Београд

 

За 2013. годину: УГЛЈЕША ШАЈТИНАЦ
«ЧАРНА И НЕСВЕТ» Издавачки студио ‘’ПЧЕЛИЦА’’ из Чачка   /  35. пут

 

За 2014. годину: СИМЕОН МАРИНКОВИЋ
«СТИЛСКЕ ИГРЕ» Издавач ‘’КРЕАТИВНИ ЦЕНТАР’’, Београд
ДЕЈАН АЛЕКСИЋ
«ЦИПЕЛА НА КРАЈУ СВЕТА» Издавач ‘’КРЕАТИВНИ ЦЕНТАР’’, Београд

За 2015. годину: ИВАНА ЛУКИЋ « (НЕ) ПИТАЈ МЕ КАКО САМ»
Издавач '‘’КРЕАТИВНИ ЦЕНТАР’’, Београд


За 2016. годину: ВЛАДИСЛАВА ВОЈНОВИЋ «АВРАМ, БОГДАН, ВОДУ ГАЗЕ»
Издавач ''СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК'', Београд


За 2017. годину: ЈАСМИНКА ПЕТРОВИЋ «СВЕ ЈЕ У РЕДУ»
Издавач ‘’КРЕАТИВНИ ЦЕНТАР’’, Београд

 

За 2018. годину: СТЕФАН ТИЋМИ «ЈА САМ АКИКО»
Издавач ‘’ЛАГУНА’’, Београд

За 2019. годину:  СОЊА ЋИРИЋ «НЕЋУ ДА МИСЛИМ НА ПРАГ»
Издавач ‘’ЛАГУНА’’, Београд

За 2020. годину: АЛЕКСАНДРА ИВАНОВИЋ ЦРНА ПТИЦА»
Издавач ‘’КРЕАТИВНИ ЦЕНТАР’’, Београд

За 2021. годину: МИЛКА  КНЕЖЕВИЋ-ИВАШКОВИЋ
«ТАРАКАН »

Издавач ‘’ННК Интернационал’’, Београд

За 2022. годину: ОЛИВЕРА ЗУЛОВИЋ «ПРИРУЧНИК ЗА СОЛИДАН ЖИВОТ»
Издавач ‘’ЛОМ‘’, Београд